U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca „AA“ sa sedištem u ..., koga zastupa punomoćnik Slobodan Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Preduzeće za izgradnju Grada Kragujevca“ sa sedištem u Kragujevcu, čiji je zakonski zastupnik direktor BB, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1306/16 od 20.07.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 24.01.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1306/16 od 20.07.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 66/15 od 26.01.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca „AA“ ..., kojim je tražio da se obaveže tuženi JP „Preduzeće za izgradnju Grada Kragujevca“ Kragujevac, da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati i to: iznos od 286.329.443,19 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršenog veštačenja 31.10.2013. godine, pa do konačne isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu obračunatu na iznos od 67.586.619,76 dinara, počev od 06.02.2007. godine kao dana izvršenog plaćanja pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda Kragujevcu Gž 1306/16 od 20.07.2017. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P br. 66/15 od 26.01.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik RS“, br. 72/11...55/14), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je u dnevnom listu „...“ dana 31.01.2007. godine objavio oglas o davanju u zakup na 99 godina ostalog neizgrađenog građevinskog zemljišta, i to na lokaciji pod rednim brojem 1 „...“ ukupne orijentacione površine 05.00,00 ha, na lokaciji pod rednim brojem 2 „...“ orijentacione površine 02.15,00 ha i na lokaciji pod rednim brojem 3 „...“ ukupne orijentacione površine 02.00,00 ha, na parcelama bliže označenim u oglasu, sve u KO ..., a koje su predviđene za izgradnju objekata. Tužilac je, postupajući u svemu po uslovima iz oglasa, učestvovao u javnom nadmetanju, izabran je za najpovoljnijeg ponuđača za sve tri pobrojane lokacije, nakon čega je 06.02.2007. godine izvršio uplatu ukupnog iznosa od 67.586.619,76 dinara za sve tri lokacije za koje je proglašen najpovoljnijim ponuđačem. Parnične stranke su 23.03.2007. godine zaključile dva ugovora o međusobnim pravima i obavezama, u kojima su precizirale uzajamne obaveze u skladu sa uslovima iz pomenutog oglasa, a sve radi pripreme zaključenja ugovora o zakupu zemljišta koje je bilo predmet oglašavanja. Dana 04.06.2007. godine gradonačelnik Grada Kragujevca je doneo odluku kojom se tužiocu, kao najpovoljnijem ponuđaču, daje u zakup na određeno vreme u trajanju od 99 godina, zemljište, a koje je bliže navedeno u odluci. Istom odlukom je odbijen predlog tuženog preduzeća za davanje u zakup tri parcele, koje su takođe bile predmet oglašavanja, i to kp br. ... od 0.26.10 ha, kp br. ... od 0.33,70 ha i kp br. ... od 0.01.70 ha, zato što u odnosu na navedene parcele Grad Kragujevac nije imao svojstvo korisnika, već je korisnik navedenih parcela Institut za ..., Zavod ... u Kragujevcu. U skladu sa navedenom odlukom, tuženi je dana 18.10.2007. godine uputio dopis tužiocu, kojim ga je obavestio da sporne parcele, koje su bile predmet javnog nadmetanja imaju teret prava korišćenja u korist Instituta za ... – Zavod ... Kragujevac. Naime, nakon podnetog zahteva za utvrđivanje prestanka prava korišćenja i sprovedenog upravnog postupka u kome je doneto rešenje od strane Uprave za imovinu Grada Kragujevca – Odeljenje za imovinske poslove III-16-463-170/07, a kojim je utvrđen prestanak prava korišćenja na pomenutim parcelama, Zavod ... je podneo žalbu protiv navedenog rešenja nadležnom Ministarstvu, pa je dopisom predloženo tužiocu da odustane od lokacije, uz povraćaj garantnog iznosa ili da čeka okončanje upravnog postupka. Tužilac je dopisima od 31.10.2007. godine i od 17.12.2007. godine odgovorio tuženom da je potpuno isključena mogućnost odustanka od navedene lokacije, te da insistira da se u najkraćem mogućem roku zaključi ugovor o davanju u zakup, a nema ni mogućnosti odricanja od prava na naknadu štete, s obzirom da je šteta već nastala po nekoliko osnova.

Parnične stranke su dana 04.02.2008. godine zaključile ugovor o davanju u zakup gradskog građevinskog zemljišta, prema uslovima iz oglasa i u skladu sa Odlukom gradonačelnika Grada Kragujevca od 04.06.2007 godine, kao i u skladu sa ranije zaključenim ugovorima o međusobnim pravima i obavezama, a ugovorom o zakupu nisu obuhvaćene sporne tri parcele. Inače, Zavod ... je vodio upravni spor u odnosu na sporne tri parcele i uspeo je u tom upravnom sporu, zbog čega ove parcele i nisu obuhvaćene navedenom odlukom gradonačelnika i ugovorom o zakupu. Tužilac potražuje štetu koju je pretrpeo jer nije došlo do zaključenja ugovora o zakupu sporne tri parcele na kojima je tužilac hteo da gradi magacin površine oko 9.500 m2, tvrdeći da je zbog ponašanja tuženog izgubio dobit pošto nije mogao da izgradi objekat, kako je prvobitno planirao (visokoregalno skladište), zbog čega je njegova roba bila skladištena u drugim magacinima, a za šta je morao da plaća zakupninu u periodu od 31.10.2007. godine do 01.10.2013. godine. Takođe, tražio je i plaćanje kamate na novčani iznos koji je uplaćen na dan licitacije, smatrajući da ovaj iznos ne predstavlja avans već garantna sredstva.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev, smatrajući da tužilac nije pretrpeo štetu zbog plaćanja zakupa, a da je uplaćeni iznos radi učestvovanja na licitaciji uračunat u cenu zakupa prilikom zaključenja ugovora o zakupu, koji nije raskinut, pa nisu nastale negativne posledice raskida u smislu člana 132. Zakona o obligacionim odnosima.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se tuženi u konkretnom slučaju ponašao u skladu sa pažnjom dobrog privrednika, jer je pre zaključenja ugovora o zakupu obavestio tužioca da može da odustane od lokacije uz vraćanje garantnog iznosa, u kom slučaju bi tuženi bio dužan da uz vraćanje iznosa plati i zateznu kamatu obračunatu od dana uplate pa do dana vraćanja novca. Tužilac nije odustao od zaključenja ugovora, nije tražio vraćanje novca uplaćenog na ime garantnog iznosa, pristao je na zaključenje ugovora o zakupu u kome nisu navedene sporne tri parcele, zbog čega nema odgovornosti tuženog za eventualnu štetu, koju tužilac smatra da je pretrpeo. Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nije dužan da tužiocu plati kamatu na iznos koji je uplaćen radi učestvovanja na licitaciji, jer je taj iznos uračunat u cenu zakupa prilikom zaključenja ugovora o zakupu, a kamata se ne može tražiti zbog docnje u zaključenju ugovora o zakupu već bi kamata mogla da se obračuna samo u slučaju da ugovor o zakupu nije ni zaključen, u kom slučaju bi tuženi bio dužan da vrati navedeni iznos sa pripadajućom kamatom.

Neosnovano se u reviziji ukazuje na okolnost da tuženi nije bio savestan jer je oglasio i od tužioca primio naknadu za svo zemljište koje je bilo predmet oglasa, iako je znao da nema pravo korišćenja na tri pomenute parcele. Iz izvedenih dokaza u postupku proizlazi da je Grad Kragujevac doneo rešenje, koje je u trenutku spornog oglašavanja bilo konačno u upravnom postupku, kojim je utvrđen prestanak prava korišćenja na ovim parcelama Instituta za ...– Zavoda ... u Kragujevcu, te da je kasnije, u periodu od sprovedene javne licitacije do donošenja odluke gradonačelnika Grada Kragujevca, Zavod ... uspeo u upravnom sporu i dobio na ponovno korišćenje sporne tri parcele. Pored toga, u ugovorima o međusobnim pravima i obavezama koje su parnične stranke zaključile 23.03.2007. godine, članom 5. i članom 6, ugovorne strane su se sporazumele da će konačna površina građevinskih parcela biti definisana nakon formiranja građevinskih parcela, što je obaveza i trošak preduzeća, u skladu sa definisanim potrebama zakupca, pa će se eventualna prava i obaveze ugovarača u slučaju promene površine parcela regulisati ugovorom o zakupu. Prema tome, tužilac je, potpisivanjem ovih ugovora, prihvatio mogućnost da dođe do promene površina parcela, što se i dogodilo, a o čemu je tužilac bio obavešten, ali je prihvatio da zaključi ugovor o zakupu bez sporne tri parcele.

Neosnovano se u reviziji ukazuje na planirani rok izgradnje objekata, s obzirom da je tužilac, pre otpočinjanja gradnje trebalo da zaključi ugovor o zakupu i dobije građevinsku dozvolu, pa bez tih pismena nije mogao da planira da će objekat koji je trebalo da služi kao magacinski prostor biti dovršen 31.10.2007. godine, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. U tom smislu, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da tuženi nije odgovoran za eventualnu izmaklu korist tužioca, u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima, a razloge za ovakav zaključak nižestepenih sudova u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Cenjeni su i ostali navodi revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, pa je na osnovu svega izloženog, revizija tužioca odbijena, kao neosnovana.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić