U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Dragan Todorović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Velimir Lipovan, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava i protivtužbi radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 243/19 od 24.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.10.2019. godine doneo je

P R E S UD U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 243/19 od 24.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 229/18 od 04.03.2019. godine samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim VV povereno je tužiocu- protivtuženom a tuženoj-protivtužilji naređeno da po prijemu presude bez odlaganja preda maloletno dete roditelju kome je povereno samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužena je obavezana da na ime doprinosa zakonskom izdržavanju mal. VV plaća mesečno iznos od 8.000,00 dinara počev od predaje deteta ocu pa ubuduće, dok zakonski razlozi za to postoje. Način održavanja ličnih odnosa deteta sa tuženom je određen u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad Kikinda i to pod nadzorom i u prisustvu stručnog lica Centra za socijalni rad Kikinda po dinamici koja bude ustanovljena od strane stručnog tima centra. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 359.766,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Odbijen je protivtužbeni zahtev da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri tuženoj a tužilac obaveže da doprinosi zakonskom izdržavanju deteta sa 30% neto penzije počev od 22.11.2016. godine pa ubuduće. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 243/19 od 24.04.2019. godine potvrđena je navedena presuda uz preinačenje odluke o troškovima spora snižavanjem obaveze tužene na iznos od 106.946,00 dinara sa kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužena iz svih zakonskih razloga. Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da revizija nije osnovana. U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud po reviziji pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje konkretno na druge povrede postupka. Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su bivši supružnici čiji brak je pravnosnažno razveden ...2018. godine. U braku stranaka rođeno je troje dece: ćerka GG 1996. godine, sin DD 1997. godine i maloletni VV dana ...2007. godine. Zajednica života stranaka je prekinuta ...2016. godine odlaskom tužene, pri čemu su deca ostala kod tužioca. Pravnosnažnom presudom P2 536/16 od 17.03.2017. godine protiv tužioca su određene mere zaštite od nasilja u porodici, nalaganjem iseljenja iz zajedničke kuće, zabranom približavanja tuženoj na udaljenosti manjoj od 50 metara i uzdržavanjem od svakog zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožavanja njen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Po prijemu navedene odluke tužena je sekirom izlupala ulazna vrata porodične kuće i kroz načinjen otvor ušla u unutrašnjost objekta. Stranke nemaju obeležja psihopatoloških poremećaja ličnosti, niti duševnih obolenja, disocijalnog poremećaja ličnosti, akutnih ili hroničnih duševnih poremećaja. Tužilac je rođen 1961. godine, magistar je ekonomskih nauka, od oktobra 2015. godine u penziji, sa penzijom od 56.000,00 do 57.000,00 dinara. Radio je kao oficir u ... policiji i ima četvoro dece iz dva braka. Tužena je rođena 1967. godine, nastavnik je srpskog jezika, nije u radnom odnosu a ima dijagnostikovan dijabetis drugog tipa. Tužena ispoljava značajan nedostatak svesti na okolnost da su deci neophodni dobri odnosi oba roditelja i ne pokazuje spremnost da na adekvatan način sarađuje sa organom starateljstva. Maloletni VV ima blizak odnos sa majkom a postao je oruđe njenom sukobu sa tužiocem. Detetu je uz majku uskraćeno da razvija individualnost, razvija se pretežno pod uticajem majke, koja u značajnoj meri doprinosi rezervisanom stavu koje dete ispoljava prema ocu. Želja maloletnog VV je da nastavi zajednički život sa majkom. Prema stavu sudskih veštaka i organa starateljstva za pravilan psihofizički razvoj maloletnog VV neophodno je kontinuirano i intenzivno prisustvo oca. Tužena nije spremna da sarađuje sa tužiocem i da unapređuje njihove odnose po pitanju roditeljske uloge i nije spremna da ispuni svoje roditeljske obaveze, jer zanemaruje osnovne potrebe deteta, a to je prisustvo drugog roditelja u detetovom životu. Tokom postupka tužena nije pokazala kapacitete za vršenje samostalnog roditeljskog prava nad maloletnim VV. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je nižestepenim odlukama primenjno materijalno pravo i to odredbe člana 65, 68, 77 i 78. stav 3. Porodičnog zakona poveravanjem samostalnog vršenja roditeljskog prava ocu i nalaganjem majci da preda maloletno dete. Navedenim se, prema svim relevantnim okolnostima konkretnog slučaja ostvaruje najbolji interes deteta propisan izričito odredbom člana 6. stav 1. i 266. stav 1. Porodičnog zakona. Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava isticanjem nepoštovanja mišljenja deteta i ukazivanjem na izvršeno nasilje u porodici zbog čega je tužilac osuđen u krivičnom postupku. Prema članu 65. stav 3. Porodičnog zakona mišljenju deteta se mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta. U ovom slučaju posvećena je adekvatna i dovoljna pažnja mišljenju maloletnog VV i obrazloženi razlozi za drugačije odlučivanje. Suprotno navodima revizije nižestepenim odlukama su izneti respektabilni razlozi za neprihvatanje mišljenja deteta, koje prihvata i ovaj sud. Pri tom sudovi nisu zanemarili već se imalo u vidu i prethodno protivpravno ponašanje tužioca i njegovu osudu na zatvorsku kaznu zbog izvršenog nasilja prema tuženoj, ali su pri tome pravilno cenili i okolnost da maloletno dete nije bilo ugroženo, niti je prema njemu ispoljeno nasilje. Ne umanjujući visoki stepen negativnog ponašanja oca i pravni značaj ove okolnosti kod ocene kapaciteta za vršenja roditeljskog prava, odlukom o vršenju roditeljskog prava pravilno su sagledane sve relevantne okolnosti konkretnog slučaja a posebno da se maloletno dete nalazi u osetljivom dobu sa važnom ulogom oca pri odrastanju, da je majka nepoštovanjem privremene mere, preporuka i zahteva organa starateljstva, odvojila maloletnog VV od oca i brata i da je izmeštanjem u novu sredinu u ..., višemesečnim prekidom školovanja maloletnog deteta osujetila vršenje osnovnih prava maloletnog VV. Stoga je pravilnom ocenom najboljeg interesa maloletnog deteta pravilno odlučeno poveravanjem samostalnog vršenja roditeljskog prava ocu. Odluka o određivanju i visini doprinosa za izdržavanje doneta je pravilnom primenom člana 160, 161. i 162. Porodičnog zakona. Takođe pravilno su primenjene odredbe člana 61. istog zakona uređenjem ličnih odnosa majke sa maloletnim detetom, a navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić