Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 3755/2023 od 04.07.2023. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda Gž 3755/2023 od 25.08.2023. godine, žalba protivnika predlagača JP „Srbijagas“ Novi Sad delimično je usvojena, pa je prvostepeno rešenje preinačeno tako što je određena naknada za nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti ustanovljavanjem prava službenosti prolaza, u cilju izgradnje transportnog gasovoga GRČ – Futog do GMRS Beočin, na parceli .., njiva treće klase, u površini od 1 ha 1 a 68 m2 i to u delu od 535/10168 (5 a 35 m2), parcele kao poslužnog dobra, upisano u list nepokretnosti broj .. KO Futog, u vlasništvu predlagača AA iz ..., koja nepotpuna eksproprijacija je određena rešenjem Gradske uprave za imovinu i imovinsko-pravne poslove Grada Novog Sada broj HHV-463- 282/19 od 05.11.2019. godine, koje je postalo pravnosnažno 25.11.2019. godine i to u iznosu od 268.211,09 dinara, umesto u iznosu od 817.522,31 dinara, pa je obavezan protivnik predlagača JP „Srbijagas“ Novi Sad, da navedeni iznos predlagaču isplati sa zateznom kamatom od 10.02.2023. godine do isplate i tako što se obavezuje protivnik predlagača JP „Srbijagas“ Novi Sad, da predlagaču naknadi troškove vanparničnog postupka u iznosu 116.395,50 dinara umesto u iznosu od 255.588,00 dinara, dok se preko preinačenih, pa do iznosa dosuđenih prvostepenom odlukom po navedenim osnovama, predlog predlagača odbija, kao i u delu zakonske zatezne kamate obračunate na razliku iznosa dosuđenog po osnovu naknade za nepotpunu eksproprijaciju. U preostalom delu, žalba protivnika predlagača JP „Srbijagas“ Novi Sad se odbija, a prvostepeno rešenje u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu potvrđuje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanim razloga.

Protivnik predlagača JP „Srbijagas“ Novi Sad dao je odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija predlagača osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Gradske uprave za imovinu, imovinsko-pravne poslove Grada Novog Sada broj HHV-463-282/19 od 05.11.2019. godine, pravnosnažno 25.11.2019. godine, usvojen je predlog protivnika predlagača JP „Srbijagas“ Novi Sad za nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti, ustanovljavanjem prava službenosti prolaza, u cilju izgradnje transportnog gasovoda na parceli broj .. u delu od 535/10168 (5a 35 m2), parcele kao poslužnog dobra, upisane u list nepokretnosti .. KO Futog. Predlagač je vanknjižno pravo svojine na zemljištu u celosti stekao u postupku javne prodaje tokom 2017/2018 godine. Kao korisnik nepotpune eksproprijacije određen je protivnik predlagača Republika Srbija, a da se nepotpuna eksproprijacija vrši za potrebe protivnika predlagača JP „Srbijagas“ Novi Sad. Javni interes za navedenu eksproprijaciju utvrđen je rešenjem Vlade Republike Srbije 05 broj 465-7248/2019 od 18.07.2019. godine. Zemljište na parceli broj .. predviđeno je za nepotpunu eksproprijaciju prema Prostornom planu područja posebne namene infrastrukturnog koridora transportnog gasovoda Futog – Beočin, sa elementima detaljne regulacije („Službeni glasnik APV“, br. 60/18 i 2/19). Predmetnim rešenjem o eksproprijaciji, određeno je da se zabranjuje korišćenje zemljišta na kome je ustanovljeno pravo trajne službenosti za zasade i biljne kulture sa dubokim korenom i izgradnju objekata, osim na propisanoj udaljenosti u skladu sa članom 14. Pravilnika o uslovima za nesmetan i bezbedan transport prirodnog gasa u gasovodima pritiska većeg od 16 bara. Radovi u vezi sa izgradnjom predmetnog gasovoda vršeni su u periodu jesen 2019. godine – proleće 2020. godine. Predlagač je 2019. godine posejao kukuruz koji je i skinuo pre početka radova i na njemu nije pričinjena šteta. Zbog radova na koridoru zemljište nije bilo u mogućnosti obrade (sezona 2020. godine) kada je predlagač planirao sadnju krompira), nije izvršena osnovna obrada (jesen 2019. godine), prolećna obrada (2020. godine), a izostale su i agrotehničke mere zasnivanja poljoprivredne proizvodnje. Krompir nije mogao biti zasađen 2020. godine, jer je zemljiše bilo ispresecano radovima i na njega se nije moglo ući. Šteta nastala na usevu zasnovane poljoprivredne proizvodnje u vreme trajanja radova na trasi gasovoda iznosi 499.238,82 dinara, šteta za umanjeni prinoos 16.800,00 dinara i zbog destrukcije zemljišta 33.272,40 dinara, dok naknada za umanjenu tržišnu vrednost zemljišta zbog prolaska trase gasovoda iznosi 268.211,09 dinara.

Prvostepeni sud je odredio naknadu za ustanovljenje službenosti – nepotpunu eksproprijaciju u ukupnom iznosu od 817.522,31 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.02.2023. godine pa do isplate, koji iznos pored naknade za umanjenu tržišnu vrednost zemljišta u iznosu od 268.211,09 dinara obuhvata i štetu nastalu na usevu zasnovane poljoprivredne proizvodnje u vreme trajanja radova na trasi gasovoda od 499.238,82 dinara, štetu za umanjeni prinoos 16.800,00 dinara i zbog destrukcije zemljišta 33.272,40 dinara,

Drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje, tako što je umesto iznosa od 817.522,31 dinara odredio naknadu za nepotpunu eksproprijaciju u iznosu od 268.211,09 dinara nalazeći da predlagaču u ovom iznosu pripada naknada za umanjenu tržišnu vrednost zemljišta, dok je preko ovog iznosa odbio predlog na ime naknade štete nastale na usevu zasnovane poljoprivredne proizvodnje u vreme trajanja radova na tom zemljištu u iznosu od 499.238,82 dinara, za iznos od 33.272,40 dinara zbog destrukcije ograničenog sloja radi privođenja nameni i za iznos od 16.800,00 dinara, kao izgubljeni prihod ratarske proizvodnje s obzirom da je u konkretnom slučaju reč o vanparničnom postupku radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost u kome se primenjuje Zakon o eksproprijaciji, a koji ne propisuje ovaj vid naknade za slučaj nepotpune eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta ustanovljavanjem prava službenosti.

Stoga, po oceni drugostepenog suda predlog za određivanje naknade u pogledu ovog vida obeštećenja je neosnovan, što ne sprečava učesnike da svoj zahtev za naknadu štete ostvare u parnici.

Zaključak drugostepenog suda se ne može prihvatiti.

Odredbom člana 53. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95 sa izmenama) propisano je da u slučaju ustanovljenja službenosti naknada se određuje u iznosu za koji je, usled ustanovljenja službenosti, smanjena tržišna vrednost zemljišta ili zgrada (stav 1.). Naknada iz stava 1. ovog člana određuje se u postupku propisanom ovim zakonom (stav 2.).

Članom 16. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 – dr zakon, 18/2005 – dr zakon, 85/2012, 45/2013- dr zakon, 55/2014, 6/2015, 106/2015 – dr zakon i 14/22, propisano je da će do donošenja odluke o glavnoj stvari sud posebnom odlukom obustaviti vanparnični postupak, ako utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka. Postupak će se po pravnosnažnosti te odluke sprovesti po pravilima parničnog postupka pred nadležnim sudom (stav 1.).

Ustanovljavanje prava službenosti prolaza radi izgradnje transportnog gasovoda predstavlja ograničenje prava svojine predlagača na predmetnom zemljištu, jer predlagač ne može u punom obimu vršiti svojinska ovlašćenja koja čine sadržinu prava (član 3. stav 1. Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa).

Osnovan je pravni stav revidenta da drugostepeni sud preinačujući prvostepeno rešenje i odbijajući predlog preko iznosa od 268.211,09 dinara (naknada za umanjenu tržišnu vrednost zemljišta), odlučuje u meritumu u odnosu na predlog za dosudu štete nastale na usevu zasnovane poljoprivredne proizvodnje, zbog destrukcije ograničenog sloja i izgubljenog prinosa iako smatra da je postupak trebalo sprovesti po pravilima parničnog postupka, u kojoj situaciji ima mesta primeni člana 16. Zakona o vanparničnom postupku. Zbog toga je pobijano drugostepeno rešenje moralo biti ukinuto u ovom delu i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi protivnika predlagača tako što će, ukoliko smatra da ima mesta odlučivanju u parničnom postupku voditi računa o primeni član 16. Zakona o vanparničnom postupku.

Odluka o troškovima parničnog postupka preko usvajajućeg dela je ukinuta, jer ista zavisi od konačnog rešenja ove pravne stvari.

Sa iznetih razloga primenom čana 416. stav 2. ZPP, u vezi člana 30. stav 2. ZVP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković