Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca Javno komunalno preduzeće ,,Vodovod i kanalizacija“ Pančevo, čiji je punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., radi duga odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2245/19 od 28.01.2020. godine, u sednici održanoj 17.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2245/19 od 28.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 2245/19 od 28.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 1381/2018 od 02.09.2019. godine, prvim stavom izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu plati dug u ukupnom iznosu od 172.636,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 133.666,28 dinara počev od 25.03.2012. godine do konačne isplate, a na iznos od 38.970,34 dinara počev od 23.10.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe, do konačne isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 62.506,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 2245/19 od 28.01.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ni radi ujednačavanja sudske prakse – odredbe člana 378. st. 1. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima, o rokovima zastarelosti potraživanja naknade za isporuke, odnosno usluge izvršene za potrebe domaćinstva, takstativno navedene ovim članom, primenjenim u ovom slučaju. Naime, ocena osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 23.10.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 172.636,62 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija,

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić