U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik Branislav Stjepović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo zdravlja, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Požarevcu, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1776/17 od 09.01.2018. godine, u sednici održanoj 13.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1776/17 od 09.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1776/17 od 09.01.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je ispravljena presuda Višeg suda u Požarevcu P 51/17 (2014) od 15.03.2017. godine, u stavovima prvom i trećem izreke. Ovom presudom, stavom prvim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 31.282.730,00 dinara, kao protivvrednost uloženih sredstava u izgradnji objekta – kuhinjskog bloka od 788 m2 na kat.parc. br. .. KO ..., upisana u LN br. .. KO ..., sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos, počev od dana donošenja presude pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos za period od podnošenja tužbe pa do donošenja prvostepene presude, kao neosnovan. Ispravljenim stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 858.000,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bez uticaja je revizijski navod da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. citirane zakonske odredbe, jer ova bitna povreda ne može biti razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela br. .. na kojoj je izgrađen objekat – kuhinjski blok površine 788 m2 i ovaj objekat, upisani su u LN br. .. KO ... kao državna svojina Republike Srbije, a kao korisnik ove parcele je upisana Opšta bolnica ... - pravni sledbenik nekadašnjeg Zdravstvenog centra ... . Zdravstveni centar ... kao zakupodavac i ovde tužilac kao zakupac su 14.07.1997. godine zaključili ugovor o zakupu, na osnovu kojeg je zakupodavac dao zakupcu kat.parcelu br. .. KO ... u zakup, na kome će ovaj izgraditi bolnički kuhinjski blok sa restoranom za osoblje bolnice i omogućiti mu priključak tog objekta na neophodne instalacije i ustupiti mu pravo isključivog snabdevanja gotovim jelima bolesnika u ovoj bolnici, a zakupac se obavezao da će o svom trošku pribaviti projektnu neophodnu dokumentaciju, odobrenje za izgradnju i da će izgraditi kuhinjski blok i opremiti restoran sa neophodnom opremom i isporučivati hranu bolnici. Takođe je ugovoreno da zakupac ostaje u zakupu 30 godina sa isključenjem mogućnosti raskida ili otkaza ugovora. U vreme zaključenja ugovora, Zdravstveni centar ... je bio upisan kao korisnik navedene kat.parcele koja se vodila kao državna svojina. Nadležno odeljenje organa uprave ... rešenjem od 16.03.2005. godine izdalo mu je odobrenje za izgradnju objekta – kuhinje u dvorištu Opšte bolnice u ..., spratnosti P+0, osnovne površine prizemlja 788 m2 na kat.parc. .. KO ..., kao i upotrebnu dozvolu od istog datuma. Zdravstveni centar ... i tužilac su ugovorom o zajedničkoj izgradnji zaključenim 27.10.2005. godine ugovorili da je ovde tužilac izvršio deo svojih obaveza po pitanju izgradnje kuhinjskog bloka sopstvenim sredstvima, a na osnovu prethodno zaključenog ugovora o zakupu od 14.07.1997. godine, te da mu Zdravstveni centar ustupa pravo izvođenja radova na završetku navedenog objekta. U vanparničnom postupku pred Opštinskim sudom u Požarevcu u predmetu R 791/05, dana 26.04.2006. godine, Republika Srbija – Zdravstveni centar ... i ovde tužilac su zaključili poravnanje, kojim je utvrđeno da je objekat kuhinje u dvorištu Opšte bolnice u ... površine 788 m2, koji se nalazi na kat.parc. br. .. KO ..., zajednička svojina Republike Srbije sa 38,48%, što iznosi 303,2 m, sa tačno opredeljenim realnim delom – prostorijama koje su unete u ovo poravnanje, a da ostalo pripada ovde tužiocu, kao i da tužiocu pripada i pravo korišćenja dela kat.parc. br. .. KO ... sa udelom od 1325/98051 delova što iznosi 13,25 ari. Pre zaključenja navedenog poravnanja Republička direkcija za imovinu se dopisom od 12.01.2005. godine izjasnila na predlog poravnanja. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Požarevcu P 143/08 od 23.04.2008. godine utvrđeno je da je ovo sudsko poravnanje zaključeno u predmetu R 791/05 od 26.04.2006. godine, ništavo u celosti i da se briše uknjižba prava korišćenja ovde tužioca na navedenom delu kat.parcele. Pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Požarevcu P 756/2011 od 26.10.2012. godine, utvrđeno je da je apsolutno ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora od 14.07.1997. godine, tako da isti ne proizvodi pravno dejstvo. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke utvrđeno je da vrednost objekta – kuhinje na kat.parceli .. KO ... i objekta – garaže koju je tužilac izgradio svojim sredstvima, a po odbitku amortizacije do 2013. godine do kada je koristio ove objekte, iznosi 30.483.316,00 dinara, a da vrednost priključaka na vodovodnu mrežu i kabla za trafo stanicu koje troškove je snosio tužilac, iznose 719.414,00 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da postoji obaveza tužene da tužiocu naknadi vrednost izgrađenog objekta na osnovu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), nalazeći da su ispunjeni uslovi za primenu citirane zakonske odredbe kojim su propisana pravila vraćanja u slučaju sticanja neke imovinske koristi na račun imovine drugog lica, kada za to ne postoji valjan pravni osnov ili je taj pravni osnov otpao, kao u konkretnom slučaju. Postignuta imovinska korist ogleda se u građevinskoj vrednosti objekta koji je tužilac izgradio svojim novčanim sredstvima, zajedno sa troškovima koje je snosio za priključenje ovog objekta na vodovodnu i električnu mrežu. Pravni osnov prelaska imovine prestao je donošenjem pravnosnažnih presuda kojima je utvrđena ništavost sudskog poravnanja i ništavost ugovora o zakupu, a po kom osnovu je došlo do izgradnje navedenog objekta – kuhinje.

U reviziji se navodi da tužena ne može biti odgovorna za pravne posledice proistekle iz ugovora u čijim zaključenjima nije učestvovala, niti je za njihovo zaključenje davala saglasnost, jer bi tužilac svoja prava mogao eventualno ostvariti samo po osnovu prava na naknadu štete, a ne sticanja bez osnova. Za naknadu štete bi mogla biti odgovorna Opšta bolnica ... kao pravni sledbenik Zdravstvenog centra, a ne tužena, koja je samo njen osnivač po osnovu Zakona o javnoj svojini.

Po stanovištu ovoga suda, ovi navodi nisu osnovani jer je navedeni objekat – kuhinja po podacima iz javnih knjiga upisan kao državna svojina – svojina tužene, a utvrđeno je da je izgrađen sredstvima tužioca i to po pravnom osnovu koji je kasnije otpao. Budući da je tužena u javnim knjigama upisana kao vlasnik navedenog objekta koji je tužilac izgradio svojim novčanim sredstvima, u obavezi je da mu isplati građevinsku vrednost ovog objekta jer on sada predstavlja materijalnu korist tužene stečenu tužiočevim novčanim sredstvima, zbog čega su ispunjeni uslovi za primenu člana 210. ZOO. Upravo iz navedenih razloga (pravilne primene instituta neosnovanog obogaćenja), nisu osnovani revizijski navodi tužene da je drugostepeni sud pogrešno primenio opšti rok zastarelosti iz člana 371. ZOO, umesto rokove zastarelosti potraživanja za naknadu štete iz člana 376. ZOO.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić