Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je dostavio odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), člana 27. stav 2. i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 25/82 ... 106/15) i utvrdio da je revizija protivnika predlagača osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od predlagača su oduzete određene nepokretnosti po rešenju Gradske uprave Bor broj 465-101/21-111/05 od 17.03.2021. godine. Između predlagača i protivnika predlagača nije postignut sporazum o naknadi u smislu člana 61. Zakona o eksproprijaciji, zbog čega su se stekli uslovi da se u vanparničnom postupku odredi naknada za oduzeto zemljište.

Polazeći od odredbe člana 42. Zakona o eksproprijaciji, prvostepeni sud je pribavio izveštaj Poreske uprave Bor, na okolnost utvrđivanja visine vrednosti oduzetih parcela i visine vrednosti zasada koji su postojali na predmetnim parcelama. Prema izveštaju naznačene Poreske uprave od 13.10.2021. godine, vrednost oduzetog zemljišta opredeljena je na iznos od 11.372.260,15 dinara. Visina naknade za zasade na naznačenim parcelama opredeljena je na iznos od 4.850.930,74 dinara. Po predlogu protivnika predlagača, određeno je i veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu. Prema nalazu i mišljenju Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu, vrednost zasada na oduzetim parcelama je opredeljena na iznos od 4.850.930,74 dinara, što je u skladu sa nalazom koji je dala i Poreska uprava Opštine Bor. Međutim, vrednost oduzetih parcela opredeljena je na iznos od 4.560.768,00 dinara.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da u pogledu visine vrednosti oduzetih parcela treba prihvatiti izveštaj koji je dala Poreska uprava Opštine Bor. Poreska uprava je nadležna da izvrši procenu vrednosti nepokretnosti prilikom utvrđenja poreza na prenos apsolutnih prava, pa stoga nije prihvaćen nalaz i mišljenje Gradskog zavoda za veštačenje u Beogradu. Ovo iz razloga što je taj nalaz urađen bez izlaska na teren. Osim toga, izveštaj Poreske uprave Bor je obrazložen i strankama je bila data mogućnost da ulože primedbe na procenu, ali i sudu da izvrši analizu procene tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti. Poreska uprava nije paušalno procenila tržišnu vrednost nepokretnosti, jer je postupala u skladu sa članom 42. stav 2. Zakona o eksproprijaciji.

Po oceni Vrhovnog suda, zbog pogrešne primene materijalnog prava u ovoj pravnoj stvari nije pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, stoji činjenica da je prvostepeni sud u skladu sa članom 42. Zakona o eksproprijaciji pribavio mišljenje – izveštaj Poreske uprave Bor radi utvrđivanja visine vrednosti oduzetih parcela i zasada na istim. Međutim, nisu dati dovoljni i jasni razlozi zašto se ne prihvata i nalaz Gradskog zavoda za veštačenje Beograd. Poreska uprava daje procenu visine vrednosti nepokretnosti u slučaju utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava. Veštak kada obavlja veštačenje u smislu utvrđivanja vrednosti nepokretnosti uzima i određene dodatne parametre, služi se parafikatima, upoređuje se vrednost parcela na tom području koje su po položaju slične tim parcelama i po kvalitetu zemljišta. Osim toga, ni Poreska uprava nije dostavila parafikate da bi se mogla proveriti pravilnost procene vezano za cenu oduzetih nepokretnosti. Prvostepeni sud nije pokušao ni da izvrši usaglašavanje mišljenja vezano za vrednost nepokretnosti koje su predmet spora. U konkretnom slučaju pojavljuje se velika razlika prema izveštaju Poreske uprave u pogledu vrednosti tih parcela u odnosu na procenjenu vrednost od strane Gradskog zavoda za veštačenje. U tom smislu bilo je neophodno preduzeti dodatne korake radi utvrđivanja tržišne vrednosti oduzetih nepokretnosti. Izneta pravna argumentacija nižestepenih sudova nije dovoljna da bi se moglo zaključiti da treba prihvatiti vrednost koja je opredeljena od strane Poreske uprave. U tom smislu, bilo je neophodno pribaviti dodatne dokaze radi ocene realnosti procene po naznačenom izveštaju od strane Poreske uprave, a ukoliko se nije mogla utvrditi tržišna vrednost oduzetih parcela, postoji mogućnost određivanja dodatnog veštačenja. Tek na osnovu pravilne ocene izvedenih dokaza vezano za utvrđivanje pravilne tržišne vrednosti oduzetih parcela i ocenom svih tih dokaza, može se doneti odluka u skladu sa zakonom.

Prvostepeni sud će postupiti po primedbama Vrhovnog suda i nakon pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja doneće odluku u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković