U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Stojanov, advokat iz ..., radi poništaja sudskog poravnanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4187/17 od 14.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 31.01.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4187/17 od 14.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P.br.4353/16 od 20.06.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ... i poništeno sudsko poravnanje R br. 2094/08 od 18.11.2009. godine, zaključeno pred Osnovnim sudom u Vranju, između tužioca AA i tuženog BB iz ... . Stavom drugim izreke obavezan je tuženi BB iz ... da tužiocu AA iz ... naknadi parnične troškove u iznosu od 38.300,00 dinara, pri čemu se na iznos troškova za zastupanje od strane advokata od 34.500,00 dinara obračunava zakonska zatezna kamata počev od dana izvršnosti ove presude, do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4187/17 od 14.09.2017. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P 4353/16 od 20.06.2017. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA iz ... da se poništi sudsko poravnanje R br 2094/08 od 18.11.2009. godine zaključeno pred Osnovnim sudom u Vranju izmađu tužioca i tuženog BB iz ..., te je obavezan tužilac da tuženom, na ime parničnih troškova, isplati 40.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su u postupku fizičke deobe nepokretne imovine upisane u LN br. ... KO ..., koju su dobili kao davaoci izdržavanja po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju R br. 312/79 od 12.04.1979. godine, zaključile sudsko poravnanje R 2094/08 od 18.11.2009. godine, kojim su izvršile fizičku deobu dobijenih nepokretnosti, između ostalih i parcele br. ... koja je pripala parničnim strankama u susvojinu sa udelom od ½, dok su parcele kp. ..., ... i ... pripale tužiocu u svojinu. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju P 6668/10 od 10.09.2014. godine utvrđeno je prema tuženima, ovde parničnim strankama, da je tužilja VV iz ..., po osnovu ugovora o poklonu II Ov.br.381/65 od 25.12.1965. godine, imalac prava svojine na kp.br. ..., ..., ... i ... KO ... i delimično je poništen ugovor o doživotnom izdržavanju overen kod Opštinskog suda u Vranju pod Ov.br.312/79 od 12.04.1979. godine, tako što je tuženima redukovana svojina za navedene parcele.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužilac bio u bitnoj zabludi u vezi predmeta fizičke deobe, odnosno parcela kojoj su joj žrebanjem, prilikom poravnanja pripale, jer nije znao za činjenicu da ove parcele pripadaju trećem licu, a da je znao za tu činjenicu, ne bi zaključio sporno poravnanje, te je s tim u vezi tužilac ima osnova za poništaj osporenog sudskog poravnanja primenom člana 61. i 63. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, prvostepeni sud je zaključio da nije protekao rok od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti za podnošenje konkretne tužbe, s obzirom da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 15.07.2015. godine, a da je saznanje o postojanju razloga za rušljivost tužilac imao sa priznanjem tužbenog zahteva u predmetu P br 6668/10 na ročištu održanom 10.09.2014. godine, kada je doneta presuda kojom je utvrđeno pravo svojine VV u odnosu na sporne katastarske parcele.

Drugostepeni sud je zaključio da tužilac ne traži utvrđenje ništavosti predmetnog pravnog posla, već njegov poništaj zbog bitne zablude, pri čemu su razlozi apsolutne ništavosti propisani odredbom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, a razlozi relativne ništavosti ugovora odredbom člana 111. Zakona o obligacionim odnosima. Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se tokom vremena, a pravo zahtevati rušljivost – poništaj ugovora se gasi istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti, pri čemu to pravo svakako prestaje istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora, kako je propisano odredbom člana 117. Zakona o obligacionim odnosima, pa s obzirom da je u konkretnom slučaju protekao objektivni rok od tri godine za podnošenje tužbe za poništaj poravnanja, jer je isto zaključeno 18.11.2009. godine, a tužba je podneta 15.07.2015. godine, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda nisu osnovani.

Pravilno je drugostepeni sud ocenio da u konkretnom slučaju, s obzirom da tužilac ističe da je bio u zabludi prilikom zaključenja spornog poravnanja, treba primeniti član 111. i član 117. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi za ništavost ugovora, u konkretnom slučaju poravnanja (koje predstavlja ugovor zaključen između parničnih stranaka u pogledu fizičke deobe i sticanja isključive svojine odnosno susvojine na parcelama koje su bile predmet poravnanja) su zabluda, prevara i prinuda. Članom 61. i članom 63, kao i članovima 60. i 65. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je šta predstavlja zabludu, nesporazum, pretnju i prevaru, kao mane volje prilikom zaključenja ugovora, a to su razlozi zbog kojih je ugovor rušljiv i zbog kojih se poništava. Postavljenim tužbenim zahtevom je tužilac upravo tražio da se sporno poravnanje poništi zbog postojanja zablude, kao mane volje prilikom zaključenja poravnanja, a sud odlučuje u granicama postavljenog tužbenog zahteva, u smislu člana 3. Zakona o parničnom postupku. Zbog toga su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje da je sporno poravnanje zaključeno protivno odredbama člana 61. i člana 63. Zakona o obligacionim odnosima, te da je kao takvo apsolutno ništavo, na osnovu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Tužbenim zahtevom nije traženo utvrđenje apsolutne ništavosti spornog poravnanja iz razloga propisanih članom 103. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega prvostepeni sud nije imao ovlašćenje da ispituje razloge za utvrđenje apsolutne ništavosti spornog poravnanja.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane drugostepene presude, zbog čega ti navodi revizije nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić