Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužialc je izjavio blagovremenu reviziju u odnosu na preinačeni deo, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi DP „Novi Sad – Gas“ je sudu dostavio odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može da izjavi, u smislu odredbe člana 407. stav 1. istog Zakona.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tuženi su međusobno, dana 25.10.2011. godine zaključili ugovor o poslovno tehničkoj saradnji na stvaranju uslova za snabdevanje prirodnim gasom potrošača prirodnog gasa u delu Opštine Bačka Palanka, u kom cilju je potrebno izgraditi razvodni čelični gasovod, DN 250, u dužini od 19 km od mesta priključenja na postojeći gasovod visokog pritiska, Futog – Bačka Palanka do GM RS Bač, kao priključni gasovod, do buduće GM RS Obrenovac. Tim ugovorom je predviđeno da će tuženi DP „Novi Sad – gas“ iz Novog Sada, snositi troškove uređenja imovinskopravnih odnosa sa vlasnicima odnosno korisnicima zemljišta na trasi budućeg razvodnog i priključnog gasovoda. Ugovorom o ustanovljavanju prava trajne službenosti radi izgradnje razvodnog čeličnog gasovoda DN 250 i priključnog gasovoda DN 100, zaključenim između tužioca i tuženog JP „Srbijagas“ iz Novog Sada, dana 15.05.2012. godine, ugovoreno je da tužiocu, na ime naknade štete za ustanovljene trajne službenosti, nakon završetka radova bude isplaćena naknada štete prema proceni stalnog sudskog veštaka, u roku od 15 dana od dana izvršenog veštačenja, tako što će mu tu štetu na osnovu člana 3. stav 1-b Ugovora o poslovno tehničkoj saradnji na stvaranju uslova za snabdevanje prirodnim gasom potrošača prirodnog gasa u delu Opštine Bačka Palanka, isplatiti DP „Novi Sad – gas“. Po okončanju radova, na izgradnji gasovoda, na zahtev tuženog DP „Novi Sad – gas“ iz Novog Sada, obavljeno je veštačenje procene štete koju trpi tužilac zbog uklonjene kulture lešnika sa njegove parcele, kao poslužnog dobra, tako što godišnja šteta iznosi 34.636,80 dinara, a kapitalizovana šteta za naredni period od 40 godina „preostalog punog plodonošenja“ iznosi 719.916,00 dinara. Šteta na ogradi iznosi 4.500,00 dinara, tako da ukupna šteta iznosi 759.052,80 dinara. Nalaz Centra za veštačenje i procene iz Novog Sada, sačinjen je dana 10.07.2017. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca usvojio u celini, obavezao tužene da mu solidarno naknade štetu u iznosu od 759.052,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.07.2017. godine (po proteku 15 dana od dana izvršenog veštačenja), u smislu odredbe člana 154, 155. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, jer je zaključio da tužiocu pripada naknada štete, kako za 2017. godinu tako i jednokratna isplata kapitalizovane, buduće štete za period od narednih 39 godina.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio, tako što je odbio deo tužbenog zahteva tužioca da se tuženi obavežu da mu na ime naknade štete solidarno isplate iznos od 650.639,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 25.07.2017. godine, jer u vreme presuđenja tužilac tu štetu još nije pretrpeo, pa obaveza naknade štete, u tom iznosu, nije dospela. Radi se o budućoj šteti čiji stvarni iznos će zavisiti od više različitih i neizvesnih činjenica u budućnosti, kao što su vremenski uslovi koji utiču na kvalitet i količinu roda zasađene kulutre lešnika, eventualnu promenu kulture koja bi se uzgajala na predmetnom zemljištu i eventualnu promenu vlasništva na tom zemljištu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je pravilna.

Ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane, shodno odredbi člana 148. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Odredbom člana 307. stav 1. istog Zakona, propisano je da se ispunjenje sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti nečim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo.

Poverilac u obaveznom odnosu je ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno, u svemu kako ona glasi, shodno odredbi člana 262. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima .

U konkretnom slučaju, parnične stranke su, kao ugovorne strane, ugovorile pravo tužioca na naknadu štete za ustanovljavanje trajne službenosti na delu svoje parcele, kao poslužnog dobra, prema proceni stalnog sudskog veštaka, u roku od 15 dana od dana izvršenog veštačenja. Kako je Centar za veštačenje i procene u svom mišljenju naveo da šteta godišnje, na ime izgubljene dobiti iznosi 34.636,80 dinara, a šteta na ogradi iznosi 4.500,00 dinara, to znači da ukupna šteta u 2017. godini iznosi 39.136,80 dinara. Dakle, dospelo potraživanje tužioca na ime naknade pretrpljene štete za period od 2017. do 2019. godine, iznosi 108.413,40 dinara. Tuženi nisu dužni da tužiocu isplate štetu u iznosu od 650.639,40 dinara, sa pripadajućom kamatom, jer u odnosu na taj iznos nisu u docnji pošto se obaveza naknade štete smatra dospelom od trenutka nastanka štete, shodno odredbi člana 186. Zakona o obligacionim odnosima.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da se pogrešna primena materijalnog prava od strane drugostepenog suda ogleda u tome što se pozvao samo na odredbu člana 186. i 188. Zakona o obligacionim odnosima, pri čemu nije imao u vidu odredbu člana 189. istog Zakona, kojom je propisano pravo na naknadu, kako obične štete, tako i izmakle koristi. To što je odredbom člana 189. stav 1. ZOO, propisano da oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i naknadu izmakle koristi ne znači da se materijalna šteta dosuđuje u kapitaliziranom iznosu, kako je to propisano odredbom člana 188. stav 5. istog Zakona za slučaj dosuđivanja naknade u obliku novčane rente. Naknada u obliku novčane rente, odredbom člana 188. stav 1. ZOO, propisana je samo za slučaj smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja kada poverilac može, iz ozbiljnih uzroka i u drugim slučajevima, zahtevati odmah ili docnije da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota. Međutim, predmet ovog spora je naknada materijalne štete tužiocu na način kako je predviđeno ugovorom zaključenim dana 15.05.2012. godine. Izmakla korist na čiju naknadu oštećenik ima pravo, shodno citiranoj odredbi Zakona, je takođe šteta koja je dospela a ne buduća šteta. To je jasno iz odredbe člana 189. stav 3.Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem, što znači da se radi o šteti koja je nastala do dana presuđenja. Zbog toga se revizijom tužioca neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo u smislu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić