.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2915/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Blaža Menković i Nenad Menković, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu i JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja zauzeća i naknade, odlučujući o reviziji tuženog JP „Putevi Srbije“, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5080/19 od 16.01.2020. godine, u sednici održanoj 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5080/19 od 16.01.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5080/19 od 16.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5499/18 od 29.05.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da su tuženi izvršili zauzeće dela nepokretnosti u svojini tužilaca i to, kp.br. .. KO ..., u ukupnoj povšrini od 44,22 m2, u opisanim merama i granicama. Stavom drugim izreke, utvrđeno je pravo svojine tužene Republike Srbije na delu kp.br. .. upisane u LN br. .. KO ..., u povšrini od 110 m2, u opisanim merama i granicama. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime naknade za zauzeće dela kp.br. .., upisane u ln.br. .. za KO ..., isplate iznos od 55.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 73.300,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5080/19 od 16.01.2020. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi JP „Putevi Srbije“ iz Beograda je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pobijanom odlukom je naknada za faktički izuzeto zemljište. Prilikom odlučivanja o pasivnoj legitimaciji tuženog JP „Putevi Srbije“ iz Beograda, pobijanom odlukom je usvojen tužbeni zahtev, pa je i tuženi JP „Putevi Srbije“ iz Beograda obavezan da tužiocu plati naknadu, uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od primene prava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, zasnovanim na činjeničnom stanju kao što je konkretno. Tuženi JP „Putevi Srbije“ uz reviziju jeste dostavio pravnosnažne odluke drugostepenih sudova kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ali kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari. Sa iznetih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi zauzeća i naknade podneta je 02.11.2015. godine, a vrednost spora je 55.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
