Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o eksproprijaciji i Zakona o planiranju i izgradnji, citiranih u obrazloženju nižestepenih rešenja, određena je naknada za kat.parcelu, eksproprisanu rešenjem Grada Kraljeva, Gradske uprave, Odeljenja za upravljanje imovinom, Odseka za imovinsko-pravne poslove i poslove upravljanja imovinom od 19.01.2021. godine, u skladu sa stvarnim statusom tog zemljišta kao građevinskog zemljišta i obavezan je protivnik predlagača, kao korisnik eksproprijacije, da predlagaču isplati tržišnu vrednost eksproprisane kat. parcele u iznosu utvrđenom na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke koji se koristio komparativnom metodom, uzimajući u obzir sve relevantne parametre i korektivne faktore. Ovo zbog toga što je stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora autoputa E-761, deonica Pojate-Preljina („Službeni glasnik RS”, broj 98/2013), što znači pre eksproprijacije, predmetna katastarska parcela promenile namenu i postala građevinsko zemljište na osnovu člana 82. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.72/09...83/18) bez obzira što ta promena namene i statusa zemljišta, propustom organa uprave Grada Kraljeva, nije provedena u katastru.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepena rešenja u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.Tačni su revizijski navodi protivnika predlagača da se novčana naknada za eksproprisano zemljište određuje prema vrsti (statusu) zemljišta u vreme donošenja pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji. Međutim, nije reč o naknadnoj promeni statusa zemljišta, već o tome da je pre pravnosnažnog rešenja o eksproprijaciji promenjen status zemljišta stupanjem na snagu planskog dokumenta (koji ga je odredio kao građevinsko zemljište), zbog čega je novčana naknada određena u skladu sa stvarnim statusom, bez obzira što ta promena nije sprovedena i evidentirana u katastru.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. ZPP i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Predlog za određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 13.05.2021. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 463.509,90 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan 13.05.2021. godine (1 evro=117,5697 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 540,20 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažnog rešenja ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srenjem kursu NBS na dan pokretanja postupka, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković