Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2928/2020
09.12.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ninoslava Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ iz Beograda, Odsek za tehničke usluge Leskovac, radi zaštite prava potrošača i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1529/19 od 19.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 09.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1529/19 od 19.02.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1529/19 od 19.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1529/19 od 19.02.2020. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 1095/18 od 21.02.2019. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neosnovanog obogaćenja – neosnovane naplate troškova izdavanja i slanja računa i info centra za period od 01.10.2014. godine do 01.03.2018. godine, isplati iznos od 6.596,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Određeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete zbog neosnovane naplate troškova izdavanja i slanja računa i info centra, iz razloga što su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da potraživani iznos ne predstavlja iznos na ime potrošene električne energije, već predstavlja sastavni deo cene električne energije, utvrđene članom 38. stav 1. Zakona o energetici, odredbom VI 4, VII 4 i VIII 4 Metodologije za određivanje cene električne energije za garantovanje snabdevanja.

U takvom slučaju, nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih proizilazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, već revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je dana 15.03.2018. godine, a preinačena 22.01.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 6.596,02 dinara.