.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29282/2023
24.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Branislava Bosiljkovića i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Joksimović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Sadžaković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/23 od 12.07.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/23 od 12.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/23 od 12.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 554/21 od 27.03.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji, na ime sticanja bez osnova, isplati iznos od 237.420,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i iznos od 1.000 eura u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke obračunavaju stranu valutu na dan uplate sa kamatom u visini eskontne stope koju određuje Evropska centralna banka od 23.08.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tužilje kao davaoca izdržavanja i tužene kao primaoca izdržavanja, overen pred Javnim beležnikom Ilinkom Milenković iz ... pod br. OPU 297-2019 dana 19.08.2019. godine. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2260/23 od 12.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 43.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je izjavila tužena zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Ovo stoga što pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a u konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilja zdravstvani radnik i da je sa tuženom zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju, pri čemu je kao davalac izdržavanja u uslovima vanrednog stanja na adekvatan način vodila brigu i starala se o tuženoj, a da je za dato izdržavanje imala novčane izdatke. Po oceni nižestepenih sudova, tužilja je u postojećim okolnostima savesna ugovorna strana, iako nadležni centar za socijalni rad nije dao saglasnost za zaključenje predmetnog ugovora (što je bio razlog ništavosti ugovora na osnovu člana 196. Zakona o nasleđivanju), te da je osnovan restitucioni zahtev zasnovan na članu 104. ZOO. Tužena revizijom ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza po pitanju savesnosti davaoca izdržavanja, čime zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, a posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i pod uslovima iz člana 404. stav 1. ZPP. Saglasno navedenom, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 01.03.2021. godine, a protivtužba, radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju 06.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude po tužbi je dinarska protivvrednost 2.019,28 evra (237.420,00 dinara i 1.000,00 evra).
Imajući u vidu da je u konkretnoj pravnoj stvari reč o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
