.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2929/2023
23.02.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Nurija Rožajac advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Nada Bojović advokat iz ..., radi određivanja visine doprinosa na ime izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 330/22 od 13.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 23.02.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 330/22 od 13.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sjenici P2 17/22 od 10.06.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog VV rođenog ...2020. godine plaća 15% od redovne zarade koju ostvaruje u JP PU „GG“ ..., umanjene na poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, na tekući račun zakonske zastupnice maloletnog deteta, majke BB počev od 30.06.2021. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da razliku zaostalih mesečnih davanja na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV za period od 30.06.2021. godine kao dana podnošenja tužbe, od iznosa od 6.000,00 dinara do iznosa koji odgovara njegovoj zaradi od 15% koju ostvaruje u JP PU „GG“ ... umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje zakonskom zastupniku maloletnog deteta, majci BB isplati jednokratno u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 330/22 od 13.09.2022. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Sjenici P2 17/22 od 10.06.2022. godine i u stavu prvom izreke obavezan tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog VV rođenog ...2020. godine, plaća 20% od redovne mesečne zarade koju ostvaruje JP PU „GG“ ..., umanjeno za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, na tekući račun majke, kao zakonske zastupnice maloletnog deteta BB počev od 30.06.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da neisplaćenu razliku zaostalih mesečnih davanja na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV počev od 30.06.2021. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do početka isplate iznosa po ovoj odluci obračunat od 6.000,00 dinara, pa do iznosa koji je odgovarao njegovoj mesečnoj zaradi od 20% koju je ostvarivao za svaki mesec JP PU „GG“ ..., umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, isplati zakonskom zastupniku maloletnog deteta majci BB jednokratno u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Sjenici P2 53/21 od 15.11.2021. godine razveden je brak između tužioca i tužene. Vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom VV povereno je majci, a uređen je i način i model održavanja ličnih odnosa između tužioca kao oca i maloletnog VV. Odluke u tom delu su postale pravnosnažne. Međutim, ostalo je nerešeno regulisanje obaveze izdržavanja maloletnog VV od strane parničnih stranaka. U toku daljeg trajanja postupka utvrđeno je da je tužilac zaposlen u RJP PU „GG“ ... sa prosečnom neto zaradom od 84.641,99 dinara i da osim obaveze izdržavanja maloletnog VV nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica. Tužilac živi u domaćinstvu sa svojim roditeljima. Tužena je takođe zaposlena sa prosečnom zaradom oko 37.600,00 dinara i ona kao tužilac nema drugih lica koje bi po zakonu bila u obavezi da izdržava. Živi u kući svoga oca, sa bratom i maloletnim VV, s tim što otac i majka tužene žive u drugoj kući koja se nalazi u istom dvorištu. Tužilac na ime izdržavanja maloletnog VV već plaća 6.000,00 dinara i to od prestanka bračne zajednice. Tužilac je rođen ...1991. godine, a tužena ...1991. godine. Dalje je utvrđeno da su potrebe maloletnog VV, a vezano za ishranu, odeću, obuću, rekreaciju i slično, opredeljene na iznos od 25.000,00 dinara i da od te cifre 12.000,00 dinara treba da obezbedi tužena kao majka, dok bi preostali iznos od 13.000,00 dinara obezbeđivao sada tužilac kao otac. Drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje prvostepenog suda ali je visinu obaveze tužioca na izdržavanje maloletnog VV opredelio na 20% u neto iznosu, a koji ostvaruje kao zaradu kod svog poslodavca. Pri tome, drugostepeni sud je imao u vidu i odredbe čl. 160. i 162. Porodičnog zakona pa je prvostepenu presudu u tom smislu i preinačio. Odlučio je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u toku nižestepenog postupka pravilno je utvrđeno činjenično stanje u pogledu zarada roditelja maloletnog VV. Pravilno je i opredeljen iznos vezano za potrebe maloletnog VV za ishranu, odevanje, odeću, obuću, rekreaciju i slično. Pravilno je procenio drugostepeni sud da je prvostepeni sud suviše nisko opredelio iznos koji treba da plaća tužilac na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV nalazeći da je adekvatan iznos u tom pogledu 20% od zarade koju on ostvaruje na radu kod poslodavca a da je ostali deo u obavezi da snosi majka maloletnog deteta. Pravilno je drugostepeni sud u smislu čl. 160. i 162. Porodičnog zakona opredelio potrebni iznos izdržavanja za maloletno dete i ocenio da je prvostepeni sud utvrdio relevantno činjenično stanje u tom delu ali da je pogrešno opredelio visinu iznosa doprinosa tužioca za izdržavanje što je ishodovalo preinačenje prvostepene presude i dosuđenje većeg iznosa kao doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta.
Navodi iz revizije tužene nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke suda pri ovakvom činjeničnom stanju i postojećoj situaciji. Ovo imajući u vidu i sam uzrast deteta, da isto ima samo tri godine, da neki dodatni troškovi nisu neophodni da bi se udovoljilo interesu maloletnog VV. Sa rastom deteta, doći će do promene i situacije ali u takvim okolnostima može se tražiti izmena odluke o doprinosu za izdržavanje maloletnog VV.
Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Neosnovani su i navodi vezano za troškove postupka jer, u smislu člana 407. Porodičnog zakona, sud može opredeliti troškove postupka u skladu sa postojećom situacijom a što su nižestepeni sudovi pravilno procenili kada su odlučili da svaka stranka treba snosi svoje troškove postupka.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
