.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29491/2023
26.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Stojmenović, advokat iz ..., protiv tuženog AD „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd, radi utvrđenja prava službenosti i isplate naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2671/23 od 11.07.2023. godine, u sednici održanoj 26.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2671/23 od 11.07.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2671/23 od 11.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 4224/19 od 20.03.2023. godine, stavom I izreke, odbačena je tužba tužioca kojom je traženo da se utvrdi postojanje prava stvarne službenosti na kat. parceli tužioca br. .. KO ... 3m2, za potrebe povlasnog dobra – dalekovoda br. .. pravac TS “Leskovac 2“-TS „Vranje 4“, u merama i granicama bliže označenim u tom stavu izreke. Stavom II izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost isplati iznos od 63.819,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 20.03.2023. godine do isplate. Stavom III izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 136.472,00 dinara.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 2671/23 od 11.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P 4224/19 od 20.03.2023. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obaveže tužilac da tuženom naknadi troškove odgovora na žalbu.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je konstituisanje stvarne službenosti zbog prolaska kabla električne energije vazdušnim putem iznad katastarske parcele u vlasništvu tužioca (u pobijanom delu) i isplata naknade tužiocu na osnovu odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (u delu koji se ne pobija). Pravnosnažnom presudom u pobijanom delu tužba za utvrđenje stvarne službenosti odbačena je kao nedozvoljena u smislu člana 194. Zakona o parničnom postupku, jer tužilac nema pravni interes za utvrđivanje prava stvarne službenosti u korist tuženog kao vlasnika povlasnog dobra. U reviziji se ukazuje na pitanja primene procesnog prava u postupku ocene dozvoljenosti tužbe, što nisu razlozi za posebnu reviziju, čija dozvoljenost je uslovljena ispunjenjem uslova prpisanih u članu 404. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u ve3zi sa članom 420. stv 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 13.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 63.819,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena i protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje o kome se odlučuje primenom procesnih pravila u svakom konkretnom slučaju.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
