.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2961/2021
27.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Vujić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV, GG i DD, svi iz ..., kao pravnih sledbenika sada pok. ĐĐ, bivše iz ... i EE iz ..., čiji je punomoćnik Nada Đuričić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6824/19 od 28.05.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 6824/19 od 08.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Beogradu R3 3/21 od 02.03.2021. godine za odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6824/19 od 28.05.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 6824/19 od 08.07.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6824/19 od 28.05.2020. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 6824/19 od 08.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6824/19 od 28.05.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 6824/19 od 08.07.2020. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužioca i tužene BB i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1124/17 od 13.03.2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 1124/17 od 16.05.2019. godine, u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke, kojima je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav Ugovor o poklonu overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu Ov ../81 od 31.08.1981. godine, zaključen između sada pok. ĐĐ kao poklonodavca u delu poklona koji je učinjen poklonoprimcu EE iz ... i odnosi se na ¼ prava korišćenja kat.parcela i ¼ kuće, bliže opisanih u stavu drugom izreke, što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe, odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilac po osnovu sopstvene gradnje i finansiranja stekao pravo vlasništva na ¼ dela porodične stambene zgrade i pravo korišćenja zemljišta na ¼ dela kat. parcela, bliže opisanih u stavu trećem izreke, što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe i obavezan tužilac da tuženom EE iz ... naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09, u daljem tekstu: ZPP), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11).
Rešenjem R3 3/21 od 02.03.2021. godine Apelacioni sud u Beogradu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6824/19 od 28.05.2020. godine, ispravljenoj rešenjem istog suda Gž 6824/19 od 08.07.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku, u cilju ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i novog tumačenja prava.
Postupajući po predlogu Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom, primenom čana 103. Zakona o obligacionim odnosima odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu u delu kojim je majka tužioca i tuženog EE iz ..., sada pok. ĐĐ, raspolagala pravom korišćenja nepokretnosti i postojeće kuće sa ¼ idealnog dela u korist tuženog EE iz ... i posledično primenom člana 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa odbijen zahtev tužioca za utvrđenje prava vlasništva na predmetnim nepokretnostima sa ¼ idelanog dela. Ovo zbog toga što tužilac nije dokazao da je sporni ugovor o poklonu prividan u smislu člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno da nije postojala stvarna volja i namera ugovornih strana za zaključenje ugovora o poklonu, već da je ugovor zaključen kako bi se sprečilo rušenje kuće zbog prekoračenja građevinske dozvole.
U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je drugostepeni sud, prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneo odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Razlog revizije je pozivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije dovoljan osnov za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava. Međutim, tužilac uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pa po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 395. ZPP, jer nije potrebno novo tumačenje prava, niti postoji neujednačena sudska praksa.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 396. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.12.2001. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 30.000,00 dinara.
Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)
U ovom slučaju, prvostepena presuda doneta je 13.03.2019. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 28.05.2020. godine, dakle posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.
Kako se radi o postupku u kojem je vrednost predmeta spora pobijanog dela iznos koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
