Protiv rešenja drugostepenog suda tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tuženih, u smislu člana 399. u vezi člana 412. stav 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je u ovoj parnici doneo presudu P 276/14 od 12.02.2015. godine kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu, koja je ispravljena rešenjem P 276/14 od 17.06.2015. godine, a potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu od 09.09.2015. godine i ista je postala pravnosnažna dana 09.09.2015. godine i izvršna u stavu prvom i četvrtom dana 19.10.2015. godine. Podneskom od 16.10.2015. godine punomoćnik pravnih sledbenika sada pokojne tužene VV obavestio je sud da je tužena VV preminula u toku drugostepenog postupka dana ...2015. godine, dostavljajući dokaze iz kojih proizilazi pravni interes njegovih vlastodavaca za podnošenje predloga – dostavljanjem ostavinskog rešenja iza pokojne tužene VV. Sada pokojna tužena VV je preko punomoćnika primila je rešenje o ispravci od 17.06.2015. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu od 09.09.2015. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud, a što je potvrdio i drugostepeni sud, je odlučio da se ukine potvrda pravnosnažnosti kojom je predmetna presuda snabdevena u odnosu na nju sada pokojnu VV, primenom odredbe člana 93. stav 1. ZPP, jer ona nije uredno primila navedene sudske odluke, s obzirom da je punomoćje tužene VV prestalo njenom smrću. Kako je tužena VV preminula u toku drugostepenog postupka, primenom odredbe člana 222. stav 1. tačka 1. ZPP, utvrđen je prekid postupka u odnosu na nju. Prilikom donošenja oba rešenja prvostepeni sud je imao u vidu da se predmetni parnični postupak vodio radi duga i da tuženi u ovoj pravnoj stvari kao solidarni dužnici nisu bili i nužni suparničari, jer je tužilac za celokupni iznos naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta mogao da tuži svakog ovde tuženog zasebno, shodno odredbi člana 414. Zakona o obligacionim odnosima, pa je potvrda o pravnosnažnosti i izvršnosti ukinuta samo u odnosu na sada pokojnu tuženu trećeg reda i prekid postupka je utvrđen samo u odnosu na nju.

Iz tih razloga je drugostepeni sud pravilno odbacio, kao nedozvoljenu, žalbu tuženih AA i BB i pravnog sledbenika sada pokojne VV – DD. Naime, u ovoj pravnoj stvari doneta je prvostepena presuda 12.02.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 17.06.2015. godine, kojom su obavezane tužene da tužiocu na ime duga solidarno plate iznos od 17.937.869,71 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos glavnog duga od 12.290.759,87 dinara od 13.06.2013. godine do isplate. Odbijen je protivtužbeni zahtev kojim su tuženi tražili da sud utvrdi da postoji potraživanje prema tužiocu u iznosu od 22.043.760,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom o 14.03.2013. godine do isplate i u delu kojim su tuženi tražili da sud presudom obaveže tužioca da im plati iznos od 13.811.825,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.03.2013. godine do isplate, te su obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 217.460,00 dinara. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4009/15 od 09.09.2015. godine, potvrđena je napred navedena presuda ispravljena rešenjem, a žalba tuženih odbijena kao neosnovana. Predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva je novčano potraživanje proisteklo iz ugovora koji su tuženi kao investitori zaključili sa tužiocem, a u vezi naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju objekta u ulici ... broj .. .

Odredbom člana 414. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu i poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće sve dok ne bude potpuno ispunjena, ali kada jednom dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju (stav 1.) i od više solidarnih dužnika, svaki može odgovarati sa drugim rokom ispunjenja, pod drugim uslovima i uopšte sa različitim ustupanjima (stav 2.).

Odredbom člana 199. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da više lica mogu jednom tužbom da tuže, odnosno budu tuženi (suparničari), ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova, dok je odredbom člana 203. istog zakona propisano da je svaki suparničar u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima.

Odredbom člana 204. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog posla spor može rešiti samo na jedan način prema svim suparničarima (jedinstveni suparničari), smatraju se oni kao jedna parnična stranka, tako da se kad pojedini suparničari propuste koju parničnu radnju, dejstvo parničnih radnji koje su izvršili drugi suparničari proteže i na one koji te radnje nisu preduzeli.

Prema stavu Vrhovnog kascionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su odbacili žalbe, kao nedozvoljene. Imajući u vidu predmet spora, jasno je da su tuženi solidarni dužnici i dakle suparničari, a ne jedinstveni suparničari, što u konkretnom slučaju znači da tužene AA i BB nisu ovlašćeni da izjave žalbu protiv rešenja od 19.10.2018. godine, s obzirom da se isto ne odnosi na njih, zbog čega je njihova žalba nedozvoljena. Pravni sledbenik sada pokojne tužene VV – DD nema pravni interes za izjavljivanje žalbe na rešenje kojim je ukinuta klauzula pravnosnažnosti i izvršnosti na presudu i rešenje o ispravci i utvrđen prekid postupka, u odnosu na njenog pravnog prethodnika sada pokojnu tuženu VV, u odnosu na koju bi inače prekid postupka nastupio po samom zakonu, momentom njene smrti.

Imajući u vidu da je ukinuta klauzula pravnosnažnosti i izvršnosti na prvostepenu presudu i utvrđen prekid postupka u odnosu na sada pokojnu tuženu VV, njen pravni sledbenik DD nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv rešenja kojim je ispravljena prvostepena presuda.

Odredbom člana 412. stav 3. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojom se izjavljena revizija odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije.

Radi navedenog, drugostepeni sud osnovano zaključuje da su izjavljene žalbe nedozvoljene.

Kako su pobijanim rešenjem žalbe tužene pravilno odbačene, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić