Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je tužbeni zahtev odbijen i odluke o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči radi ujednačavanja sudske prakse, dakle primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za isplatu naknade za radnje preduzete u zastupanju tuženog, usvajanjem zahteva u pogledu radnje zastupanja na održanom ročištu u parničnom postupku, preduzete pre raskida ugovora o pravnom zastupanju od 18.02.2021. godine i odbijanjem zahteva za isplatu naknade za radnje preduzete vezano za pokretanje postupka izvršenja nakon što je tužilac 15.05.2021. godine primio obaveštenje tuženog o raskidu ugovora o pravnom zastupanju.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda u delu koji se revizijom pobija, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Pobijana presuda je zasnovana na stanovištu da od prijema obaveštenja o otkazu ugovora o pravnom zastupanju tužilac više nije imao ovlašćenje da preduzima radnje u pružanju usluga tuženom kakve je u konkretnom slučaju preduzeo u junu 2021. godine i da za te radnje ne ostvaruje pravo na naknadu koju od tuženog potražuje. Nasuprot u reviziji iznetog stanovišta, uslova nema da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu da se u ovom slučaju ne radi o otkazivanju zastupanja od strane advokata i primeni člana 30. Zakona o advokaturi, već je reč o raskidu ugovora o zastupanju od strane tuženog, sa dejstvom opoziva ovlašćenja koje nastupa odmah, shodno imperativnim normama iz člana 92. Zakona o parničnom postupku i člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kao i da je pobijanom presudom pravilno odlučeno o neosnovanom delu tužbenog zahteva.

Iz iznetih razloga, imajući u vidu da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen za situaciju kada zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre određena pravna pitanja, a da u ovoj parnici to nije slučaj, Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba da dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 404. stav 1. ZPP i na osnovu stava 2. istog člana odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Postupak u ovoj pravnoj stvari iniciran je 26.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 22.800,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena prema članu 479. stav 6. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković