Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da zaostavštinu pok. BB, čini porodična stambena zgrada, (opisana u stavu prvom izreke), po osnovu zajedničke izgradnje u bračnoj i vanbračnoj zajednici sa tuženom, i odbačena tužba u delu da se naloži SKN Žagubica da na osnovu ove presude izvrši upis prava na opisanim zgradama na ime BB, u navedenom obimu, iz razloga što ovakva vrsta spora ne spada u sudsku nadležnost. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili, primenom materijalnog prava Porodičnog zakona, citiranog u nižestepenim presudama, kod utvrđenja da u vreme izgradnje predmetnog objekta nije postojala zajednica života i rada između tužene i pok. BB i da nije dokazano da je BB, ostvarena sredstva kao vlasnik i osnivač radnji i preduzeća uložio u izgradnju porodične kuće, koja je izgrađena na zemljištu koje predstavlja posebnu imovinu tužene (poklon od babe). Ovo i iz razloga jer su zakonski naslednici pok. BB njegova deca, a da tužena AA koja je jedino označena kao tužena u ovoj pravnoj stvari, nije zakonski naslednik pok. BB, budući da je brak razveden pravnosnažnom presudom od 10.03.2011. godine.

Vrhovni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koji je izražen kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom tužioca osporava se ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, uz reviziju nisu priložene presude u kojima je drugačije odlučivano o istovetnim ili sličnim situacijama, ali i da ima sličnog identiteta ne bi se moglo zaključiti da se radi o različitoj sudskoj praksi, budući da odluka o zahtevu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja i okolnosti konkretnog slučaja. Stoga po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenog razloga, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.01.2021. godine, a kao vrednost predmeta spora označen iznos od 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice, zbog čega je Vrhovni sud odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković