.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 30381/2023
29.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Zorana Hadžića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Stanimirović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Stevica Grbić, advokat iz ..., zbog smetanja poseda, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 2142/22 od 26.04.2023. godine, u sednici održanoj 29.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 2142/22 od 26.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 2142/22 od 26.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 34515/21 od 05.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužena dana 11.04.2021. godine izvršila smetanje poseda tako što je samovlasno električnom kosilicom za travu izvršila košenje pletenom žičanom ogradom uzurpiranog dela dvorišta tužioca ispod terase do ulazne kapije na k.p. .. KO ..., za koje je utvrđeno smetanje poseda pravnosnažnim i izvršnim rešenjem ovog suda P 11185/19 od 04.09.2019. godine, kao i da se obaveže tužena da prestane sa smetanjem poseda kat.parc. .. KO ... i to kako lično tako i preko trećih lica, pod pretnjom izricanja novčane kazne, sve u roku od 24 sata od donošenja rešenja, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere kojom je tužilac tražio da se zabrani tuženoj da ubuduće lično ili preko trećih lica na bilo koji način smeta državinu tužioca, pod pretnjom izricanja novčane kazne u iznosu od 100.000,00 dinara, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj isplati iznos od 66.050,00 dinara, na ime naknade troškova parničnog postupka.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 2142/22 od 26.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavovima prvom i drugom. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepenog rešenja, pa je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 62.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, kao i iz razloga propisanih članom 404. ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 10/23), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Pravnosnažnim rešenjem odbijena je kao neosnovana žalba tužioca u postupku zbog smetanja državine primenom člana 78. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, budući da je utvrđeno da tužena nije smetala tužioca u državini predmetne nepokretnosti na način bliže opisan u izreci odluke, s obzirom da je tužena poslednja imala državinu na spornoj parceli, a ne tužilac. Prema članu 450. ZPP raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničiće se samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, a isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, s obzirom da je pitanje na koje se ukazuje kao sporno vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Pored toga, primena materijalnog prava u ovom slučaju je vezana za utvrđeno činjenično stanje i rešenje spornog odnosa stranaka. Stoga ne postoji potreba za tumačenjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 410. u vezi člana 413. i člana 420. i 452. stav 5. ZPP, i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Članom 452. stav 5. ZPP, propisano je da protiv rešenja donetog u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
S obzirom da se revizijom pobija drugostepeno rešenje kojim je okončan postupak u parnici zbog smetanja državine, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu napred citirane odredbe člana 452. stav 5. ZPP.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 420. istog zakona, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
