Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odbijajućem delu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom se primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom, što nije slučaj u ovoj pravnoj stvari. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju revident ukazuje, nije razlog za izjavljivanje revizije, shodno članu 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 19.06.2014. godine je došlo do saobraćajne nezgode na raskrsnici ulice Somborski bulevar i ulice Despota Đurđa, tako što su se bočno sudarili motocikl marke „…“ kojim je upravljao tužilac i koji se kretao Somborskim bulevarom sa prioritetom prolaza i putničko vozilo marke „…“ kojim je upravljao osiguranik tuženog BB, koje se skretanjem ulevo uključivalo sa sporednog pravca iz ulice Despota Đurđa u ulicu Somborski bulevar na glavnom pravcu. Tužilac je tom prilikom zadobio povrede organa male karlice (rascep mokraćne bešike, desorizaciju sigmoidnog dela debelog creva), kostiju karlice (rastava spoja preponskih kostiju sakralnih zglobova prelom grana preponskih kostiju i prelom desne čašice praćen krvarenjem u karličnu duplju i zatrbušni prostor), kao i kostiju leve noge (prelom obe kosti leve potkolenice). Na osnovu nalaza i mišljenja Sudsko-medicinskog odbora Medicinskog fakulteta u Beogradu utvrđeno je intezitet i dužina pretrpljenog fizičkog bola i straha, posledice i stepen estetske naruženosti i trajne posledice umanjenja životne aktivnosti tužioca od 30%. Prema nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke na strani vozača motocikla postoji propust u vidu kretanja brzinom koja je veća od dozvoljene brzine, jer da se kretao dozvoljenom brzinom od 50 km/čas i da je reagovao kočenjem nezgoda bi mogla biti izbegnuta što se može povezati sa doprinosom za nastanak saobraćajne nezgode. Protiv vozača putničkog vozila BB vođen je krivični postupak koji je okončan presudom Osnovnog suda u Nišu Spk 10/15 od 26.02.2015. godine kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. KZ, a oštećeni AA je upućen na parnicu radi ostvarenja imovinsko pravnog zahteva.

Nesporno je da je tuženi po osnovu nematerijalne štete u vansudskom postpku isplatio tužiocu 1.192.000,00 dinara, tako što je ocenio da nematerijalna šteta iznosi 900.000,00 dinara za duševni bol zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, 270.000,00 dinara za pretrpljeni fizički bol, 200.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 120.000,00 dinara za pretrpljeni duševni bol zbog naruženosti i da postoji doprinos tužioca nastanku štete od 20 %, te je umanjio navedene iznose za navedeni procenat, odnosno za 298.000,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 200. i člana 192. Zakona o obligacionim odnosima odbio tužbeni zahtev uz zaključak da tužiocu pripadaju iznosi pravičnih naknada za duševni bol zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, za pretrpljeni fizički bol i strah i za pretrpljeni duševni bol zbog naruženosti uz umanjenje od 20% po osnovu doprinosa tužioca, koji su mu u potpunosti isplaćeni u vansudskom postupku.

Drugostepeni sud je u delu u kom je odlučeno o naknadi nematerijalne štete za pretrpljeni fizički bol preinačio prvostepenu presudu tako što je tužiocu po navedenom osnovu dosudio 104.000,00 dinara, imajući u vidu isplaćeni iznos u vansudskom postupku i utvrđeni doprinos tužioca od 20%. U preostalom odbijajućem delu, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepena presuda je u pobijanom odbijajućem delu doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, propisano je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu. Članom 200. ZOO, propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu (stav 1.). Prilikom odlučivanja o zahtevu na naknadu nematerijalne štete, kao i visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (stav 2.).

U smislu citiranih zakonskih odredaba u sporu radi naknade (nematerijalne) štete od značaja je ponašanje oštećenog radi primene pravila o podeljenoj odgovornosti, jer u prisustvu doprinosa oštećenog nastanku štete, štetnik nije dužan da nadoknadi celokupnu štetu, već samo deo štete koji se može pripisati njegovoj nedozvoljenoj radnji odnosno njegovoj krivici. To dalje znači i da sud u građanskom postupku ne dira u utvrđenu krivicu štetnika, ali utvrđuje i doprinos oštećenog u nastanku štete, jer je građanskopravna odgovornost šira od krivične odgovornosti.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili da postoji doprinos tužioca nastanku štete, s obzirom da je na strani tužioca (vozača motocikla) utvrđen propust u vidu kretanja brzinom koja je veća od dozvoljene i da je nezgoda mogla biti izbegnuta da se tužilac kretao dozvoljenom brzinom od 50 km/čas i reagovao kočenjem. Tužilac je takvim postupanjem, i po oceni Vrhovnog suda, i pored utvrđene odgovornosti vozača putničnog vozila, doprineo nastanku štetu upravo u utvrđenom procentu od 20%, pa su suprotni navodi revizije o pogrešnoj primeni člana 192. stav 1. ZOO, neosnovani.

S tim u vezi, a imajući u vidu utvrđene okolnosti konkretnog slučaja: posebno vrstu i prirodu povrede koju je tužilac zadobio kritičnom prilikom, intezitet i dužinu pretrpljenog straha, posledice i stepen estetske naruženosti, a naročito utvrđene trajne posledice umanjenja životne aktivnosti i životnu dob tužioca, nižestepeni sudovi su primenom člana 200. stav 1. i 192 stav 1. ZOO pravilno zaključili da tužiocu pripadaju pravične novčane naknade od 900.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, 200.000,00 dinara za pretrpljeni strah i 120.000,00 dinara za pretrpljeni duševni bol zbog naruženosti, umanjene za 20% na ime doprinosa tužioca nastanku štete.

U odnosu na pretrpljene fizičke bolove, i po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno ocenio da iznos pravične naknade za ovaj vid štete prenisko odmeren prvostepenom presudom te da se satisfakcija radi uspostavljanja psihičke i emocijalne ravnoteže tužioca koja je postojala pre nastanka štete može postići tek pravičnom naknadom od 400.000,00 dinara, zbog čega uz uračunato umanjenje od 20% na ime utvrđenog doprinosa, tužiocu pripada razlika do punog iznosa pravične naknade od 104.000,00 dinara, preko iznosa isplaćenog u vansudskom postupku.

S obzirom na izneto, dosuđenje viših iznosa od odmerenih po osnovu umanjenja opšte životne aktivnosti, straha i naruženosti a koji su tužiocu u celosti i isplaćeni u vansudskom postupku, kao i višeg iznosa od dodatno dosuđenog a preko isplaćenog u vansudskom postupku po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova, prevazilazilo bi kritrijume pravične naknade iz člana 200 stav 2. ZOO, pa su suprotni navodi revizije neosnovani.

Kako se ostalim navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stavri.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković