Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3219/23 od 09.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Višeg suda u Zaječaru P 17/20 od 04.05.2023. godine, u prvom, drugom, delu stava trećeg izreke koji se odnosi na protivvrednost putničkog vozila marke "Mazda 6" u iznosu od 21.000 CHF, četvrtom, petom i šestom stavu izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u trećem stavu izreke za protivvrednost putničkog vozila marke „Mazda 8“ u iznosu od 6.400 CHF i u sedmom stavu izreke, pa se predmet u ovim delovima vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Tužilja je preko punomoćnika izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tuženi su osporili revizijske navode i predložili da se ista odbije.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je odlučio da revizija tužilje nije osnovana. Neblagovremena dopuna revizije nije razmatrana, isto kao ni revizijski navodi izvan dozvoljenih razloga za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi BB su zasnovali zajednicu života 2000. godine i u početku iste živeli su u ... u kući dede tuženog BB. Nakon godinu dana od zasnivanja zajednice su se preselili u Švajcarsku, gde su zvanično zaključili brak 21.12.2001. godine. Tužilja i tuženi BB su dana 10.12.2022. godine zaključili bračni ugovor sastavljen pred javnim beležnikom Frauenfeld, Kantona Turgau kojim su uredili da svaki od supružnika ostaje isključivi vlasnik svog udela i imovine koju je uneo u brak ili istu stekao, nasledio ili dobio na svoje ime nakon sklapanja braka. U Švajcarskoj su pre njihovog dolaska živeli majka tuženog BB, tužena VV i njen suprug tuženi GG, koji su se tamo preselili 1980. godine gde poseduju odmaralište "..." u mestu ... . Tužena VV i tuženi GG su živeli u svom stanu u mestu ..., a tužilja sa suprugom, tuženim BB, u stanu koji je bio sastavni deo odmarališta i koji je bio u vlasništvu tužene VV. Po dolasku u Švajcarsku, tuženi BB je bio angažovan kao hausmajstor (domar) u odmaralištu "..." i primao je zaradu u visini od 4.200 do 4.500 švajcarskih franaka, a tužilja je kratko radila u Mek donaldu, Burger kingu i jednoj laboratoriji u Švajcarskoj. Za vreme trajanja braka i zajednice života tužilje i tuženog BB, počev od 2002. godine, započeta je izgradnja objekta na kp.br. .. i .. u mzv „..." KO ..., koji se sastoji od prizemlja, sprata, krova sa svetlarnicima i podruma, a koje zemljište je bilo u susvojini tužene VV i njene majke, sada pok. DD. Objekat je potpuno izgrađen, ali nije otpočeo sa radom. Tužilja i tuženi BB boravili su u Srbiji po par meseci godišnje u ..., u kući tuženog BB koja se nalazi u ul. ... br. .., kao i u ... . U vreme trajanja zajednice života tužilje i tuženog BB, u dvorištu kuće tuženog BB u ul. ... u ..., izvedeni su radovi betoniranja (postavljanja behaton ploča), postavljanja ograde i radovi u kupatilu. Takođe je utvrđeno da je u toku trajanja bračne zajednice između tužilje i tuženog BB kupljen automobil marke „Mazda 8", a da je automobil marke "Mazda 6" tuženi BB dobio na poklon od tužene VV. Pored navedenog, na objektima u mzv. „Selo" kp. br. .. KO ... , koji su takođe i tada nesporno bili u svojini tužene VV, izvedeni su gipsarski radovi. I sadržine Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zaključenog dana 18.03.2005. godine utvrđeno da su na ime tužene VV kupljene: kp. br. .. njiva 7. klase površine 0.31,25 ha, kp. br. .. šuma 4. klase površine 0.20,85 ha, kp. br. .. njiva klase površine 2.17.91 ha sa zgradom površine 55m2, kp.br. .. šuma 4. klase površine 0.07,00 ha, sve u mzv. „...", upisane u Listu nepokretnosti .. KO ... . Tužena VV je u sudskom postupku 90-tih godina stekla lokal koji se nalazi u ul. ... br. .. u ... i koji je renoviran za vreme trajanja bračne zajednice tužilje i tuženog BB, zamenjena postojeća stolarija PVC stolarijom i stavljeno neprobojno staklo. Iz izveštaja Poreske službe grada Frauenfeld 24.12.2008. godine, tužilja i tuženi BB preselili iz Srbije kod svojih roditelja u ..., radi spajanja porodice, gde tužilja vodi celokupno domaćinstvo za celu porodicu i brigu o deci, s tim što je istaknuto i da ukupan životni prostor kuće ... u ... koristi cela porodica.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su polazeći od odredbe čl. 168. stav 1. Porodičnog zakona ("Sl. glasnik RS", bp. 72/2011 dr. zakon i 6/2015), koji se primenjuje i na porodične odnose koji su nastali do dana početka primene ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno u smislu čl. 357 st. 1 istog Zakona, zatim odredbi čl. 171 st.1 i 195. Porodičnog zakona, stanovišta da tužilja nije dokazala postojanje porodične zajednica sa tuženima VV i GG. Prema iznetoj argumentaciji, tužilja i tuženi BB živeli su u odvojenom domaćinstvu u stanu koji se nalazi okviru odmarališta "..." u Švajsarskoj, čiji je vlasnik tužena VV, dok su VV i GG živeli u stanu u mestu ... . Dostavljeni izveštaj Poreske službe grada Frauenfe 24.12.2008. godine, imajući u vidu ostale dokaze, ne dokazuje postojanje porodične zajednice koja podrazumeva postojanje ekonomske zajednice i zajedničko sticanje imovine. Stoga nižestepeni sudovi zaključuju da su tužilja i tuženi BB sa svojom decom živeli u bračnoj zajednici, a ne u porodičnoj zajednici u Švajcarskoj sa tuženima VV i GG. Zato je neosnovan i njen zahtev za utvrđenje prava svojine na ¼ objekta za odmor i rekreaciju u ... i parcele koju je tužena VV kupila ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti od 18.03.2005. godine, kao i zahtev za isplatu na ime njenog doprinosa u adaptaciji stambenog objekta u mestu „Selo“ KO ..., uvećanjem vrednosti poslovnog prostora u ... i ugradnjom podnog grejanja u postavljane plastenike.

Što se tiče nepokretnosti – kuće u ... u ul. ... br. .., tužilja je po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženom BB tražila prava svojine na 1/2 idealnog dela. Izvedenim dokazima utvrđeno je da je navedeni objekat u vreme zasnivanja bračne zajednice bio u svojini dede tuženog BB, koji mu je kasnije istu poklonio i na kome su izvođeni adaptacioni radovi. Ova kuća predstavlja posebnu imovinu tuženog BB, u smislu čl. 168. st. 2 Porodičnog zakona, što su stranke predvidele i bračnim ugovorom zaključenim 10.12.2022. godine, Ulaganjem u adaptaciju objekta, renoviranjem kupatila i postavljanjem ograde ne može steći susvojina, zbog čega je i ovaj deo tužbenog zahteva neosnovan. Sa druge strane, u pogledu zahteva da se tuženi obavežu da joj isplate iznos od 24.000 CHF na ime njenog doprinosa u adaptaciju stambenog objekta i pomoćnih zgrada u mestu „Selo“ na kp. br. .. KO ..., utvrđeno je da je VV sopstvenim sredstvima finansirala izvođenje radova. I u pogledu isplate protivrednosti putničkog vozila marke "Mazda 6", tužilja nema prava po osnovu sticanja u bračnoj zajednici jer vozilo predstavlja poklon učinjen od strane majke tuženog, što je konsatovano i u bračnom ugovoru.

Revizijom se osporava izneto stanovište nižestepenih sudova. Revizijom se analizira dokazni postupak i utvrđeno činjenično stanje, a koje ne može biti predmet ocene u revizijskim postupku u smislu člana 407. st. 2. Zakona o parničnom postupku osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj. Takođe, nisu od uticaja revizijski navodi kojim se ukazuje da pobijana odluka zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Takva bitna povreda ne predstavlja dozvoljeni revizijski razlog predviđen u članu 407. Zakona o parničnom postupku, zbog čega navodi revidenta u tom delu nisu od uticaja u revizijskom postupku.

Odredbom člana 195. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su zajedno sa supružnicima odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članovima porodice smatraju se krvni, tazbinski, adoptivni srodnici supružnika odnosno vanbračnih partnera koji zajedno sa njima žive. Na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 176. stav 2. (upisivanje u javni registar) i člana 180.stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima).

Odredbom člana 168. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Odredbom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.

Odredbom člana 180. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Prema stanovištu Vrhovnog suda o zahtevu tužilje odlučeno je pravilnom primenom materijalnog prava. U pogledu zahteva za utvrđenje prava svojine tužilje na nepokretnostima koja su u vlasništvu tuženih VV i GG, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 195. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud daje pravilno objašnjenje pojmova porodične zajednice i sticanja prava svojine u okviru ove zajednice. Raspoložive činjenice daju osnova zaključku da tužilja prilikom zaključenja braka sa tuženim BB, dana 21.12.2001. godine, nije bila stambeno obezbeđena, već je najpre živela u kući u ... koja je bila vlasništvo dede njenog supruga, da bi se kasnije sa suprugom preselila u Švajcarsku, u kojoj su tuženi VV i GG živeli od 1980. godine u mestu ... . Tužilja je sa suprugom u Švajcarskoj živela u stanu koji je bio sastavni deo odmarališta i koji je bio u vlasništvu tužene VV, odnosno u odvojenim domaćinstvima. Kod takvog stanja stvari, pravilno sudovi zaključuju da tužilja nije dokazala postojanje porodične zajednice sa tuženima VV i GG, niti kada je ona uspostavljena, koliko je trajala, te da li je ova zajednica imala ekonomsku dimenziju iz razloga koje daju nižestepeni sudovi, a eventualna ulaganja u objekte koji su u vlasništvu tužene VV na koja je ukazivala svakako ne vodi sticanju prava svojine. Stoga nije bilo osnova da joj se prizna pravo susvojine u traženom obimu po osnovu sticanja u porodičnoj zajednici, shodno članu 13. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi primenom pravila o teretu dokazivanja propisanih odredbom člana 228. i 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku odbili zahtev tužilje za isplatu na ime njenog doprinosa u adaptaciji stambenog objekta i pomoćnih zgrada u Švajcarskoj i poslovnog prostora u ... jer nema dokaza da je tužilja učestvovala u adaptaciji navedenih nepokretnosti novčanim sredstvima, radom ili na drugi način.

Kuća u ... u ul. ... br. .., predstavlja posebnu imovinu tuženog BB, u smislu čl. 168 st. 2 Porodičnog zakona, što je i konstatovano bračnim ugovorom zaključenim 10.12.2022. godine, pa je i ovaj deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila pravo svojine na ½ idealnog dela pravilno odbijen. Isto tako, tužilja nema prava po osnovu sticanja u bračnoj zajednici na isplatu protivrednosti putničkog vozila marke "Mazda 6" jer vozilo predstavlja poklon učinjen od strane majke tuženog, što je konsatovano i u bračnom ugovoru.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković