.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3072/2017
08.02.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Novica S. Mitić, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde RS, Osnovni sud u Lebanu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu i ''BB'', koga zastupa zakonski zastupnik VV iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Simonović, advokat iz ..., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3698/17 od 20.09.2017. godine, u sednici veća od 08.02.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3698/17 od 20.09.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Leskovcu P 196/16 od 13.04.2017. godine, u stavu 1. izreke, odbija se tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi prema tuženim da je ništavno i bez pravnog dejstva rešenje Osnovnog suda u Lebanu o dosuđenju nepokretnosti I 117/05 od 29.01.2008. godine kao i sve pravne posledice počev od donošenja rešenja pa ubuduće, kao i da je ništavo i bez pravnog dejstva nepravnosnažno rešenje Osnovnog suda u Lebanu o predaji u svojinu i državinu kupcu ''BB'' iz ..., nepokretne imovine koja je bila svojina izvršnog dužnika ''GG'' iz ... I 117/05 od 28.02.2008. godine, kao neosnovan. Stavom 2. izreke se odbija tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac na osnovu stečenog zakonskog prava preče kupovine vlasnik kp. ... u površini od 1.29.98ha upisane u ln. br. ... KO ... sa upravnom zgradom u krugu i magacinom sa upravom ukupne površine 631m², garažom površine 245m² i portirnicom površine 17,28m² sa placem preostalim na delu kp. broj ..., osim zgrade pekare i vojnog magacina, što su tuženi dužni solidarno priznati tužiocu u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja kao neosnovan. Stavom 3. izreke, odbija se zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži drugotuženom ''BB'' ... da se sa svim licima i stvarima iseli iz nepokretnosti i objekta navedenih u stavu 1. izreke u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, kao neosnovan. Stavom 4. izreke, odbija se zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži Službi za katastar nepokretnosti Leskovac, Odsek u ... da izvrši upis svih nepokretnosti u javne knjige, a koje su navedene u stavu 2. izreke presude u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja kao neosnovan. Stavom 5. izreke, tužilac je obavezan da plati troškove postupka u iznosu od 622.475,00 dinara i to prvotuženom 172.500,00 dinara, drugotuženom 213.425,00 dinara, te taksu na tužbu i odluku od 236.550,00 dinara sve u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3698/17 od 20.09.2017. godine, odbija se kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Višeg suda u Leskovcu P 196/16 od 13.04.2017. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija neosnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, na koju ukazuje revizija.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u postupku izvršenja pred Opštinskim sudom u Lebanu, po predlogu za izvršenje radnika ''GG'' iz ... kao izvršnih poverilaca protiv tog preduzeća kao izvršnog dužnika doneto je rešenje o izvršenju I 334/04, a potom i I 1567/03, radi naplate novčanog potraživanja, a sve na osnovu pravnosnažne presude istog suda P1 286/03 i to popisom i prodajom celokupne imovine pomenutog preduzeća kao izvršnog dužnika. Postupajući po predlogu izvršnih poverilaca iz pomenutih predmeta opštinski sud je tražio da se upiše zabeležba u javnim knjigama njihovog potraživanja što je Republički geodetski zavod – Služba za katastar ... učinio rešenjem od 16.04.2004. godine. Kako se tužilac u ranijim parničnim i izvršnim postupcima javljao kao punomoćnik radnika preduzeća, to je isti, s obzirom da mu honorari nisu bili isplaćeni dobio presudu na osnovu priznanja prema dužniku ''GG'' P 431/04 od 19.05.2005. godine kojom se dužnik obavezao da mu isplati određene novčane iznose. Kako dugovanje po toj presudi nije bilo plaćeno, tužilac je podneo predlog za izvršenje protiv navedenog dužnika koji je usvojen rešenjem o izvršenju I 965/05. Nakon toga, tužilac je ponovo podneo predlog za izvršenje sa istim novčanim iznosom koji mu se duguje, pa je sud doneo još jedno rešenje o izvršenju I 22/06 od 04.01.2006. godine sa istim novčanim iznosima kao u ranije pomenutom izvršenju. Spisi predmeta I 596/05 i I 22/06 su potom spojeni spisima predmeta I 117/05. Po rešenjima o izvršenju tužilac nije tražio zabeležbu prava potraživanja u javnim knjigama na nepokretnostima dužnika radi obezbeđenja svojih potraživanja niti je izvršni sud postupajući po njegovim predlozima za izvršenje doneo rešenje o zabeležbi. U toku izvršnog postupka u predmetu I 117/05, a u postupku javne prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika ''GG'' ... i to lokala, upravne zgrade i ostalih objekata, kao i katastarske parcele na kojoj se nalaze ti objekti, tužiocu je u više navrata od strane suda isplaćivan određeni novčani iznosi, pa mu je tako 02.10.2005. godine isplaćeno 200.000,00 dinara, 27.07.2005. godine 50.000,00 dinara, 30.01.2008. godine 157.000,00 dinara s tim što je taj iznos umanjen za 47.725,00 dinara radi izmirenja njegovog potraživanja u predmetima I 9/07 i I 42/07. Što se tiče prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika, pomenute upravne zgrade i drugih objekata sa parcelom na kojem se iste nalaze u postupku javne prodaje održane 29.01.2008. godine sud je konstatovao da je najveću cenu ponudio ''BB'' iz ... i to 6.010.000,00 dinara, a potom po isteku 10 minuta i objavio da ni jedan drugi ponudilac nije dao veću cenu, da bi nakon toga sud navedenu nepokretnost dosudio kao kupcu ''BB''. Po donošenju rešenja na zapisniku o dosuđivanju nepokretnosti kupcu, poverilac odnosno ovde tužilac je tražio da se nepokretnost njemu ustupi po istoj ceni. Iza toga sud donosi posebno rešenje o dosuđenju i predaji nepokretnosti kupcu ''BB'' iz ... 22.02.2008. godine, a dana 28.02.2008. godine i rešenje kojim se nepokretnost predaje u svojinu i državinu kupcu ''BB'' iz ... . Izvršni sud je 10.03.2008. godine doneo rešenje o namirenju, a po spisku i iznosima koji su sastavni deo tog rešenja tužiocu je isplaćen srazmeran iznos od 109.275,00 dinara.
Tužilac u ovoj parnici smatra da je u postupku izvršenja odnosno prinudne prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika on kao izvršni poverilac imao pravo preče kupovine, te da je izvršni sud bio dužan da mu nepokretnost dosudi pod istim uslovima kao kupcu nepokretnosti ''BB''. Kako je sud postupio drugačije to je povređeno njegovo pravo preče kupovine, te je i odluka suda o dosuđenju i predaji nepokretnosti ništava, što on traži da se u ovom postupku utvrdi, a kao posledica toga je i korišćenje njegovog prava preče kupovine, te po tom osnovu sticanje svojine na nepokretnostima koje su bile predmet javne prodaje i njegovo pravo na državinu istih, odnosno obaveza trećih lica da se iz nepokretnosti isele.
Tužilac, kako to iz navedenog proizilazi, u parnici svoj tužbeni zahtev temelji na tvrdnji da je izvršni sud pri javnom nadmetanju za prodaju nepokretnosti na ročištu u postupku propustio da mu omogući korišćenje prečeg prava kupovine koje je on imao po članu 117. stav 1. Zakona o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 125/04) koji se primenjivao u postupku. Zbog propusta suda povređeno mu je pravo preče kupovine što dalje uzrokuje ništavost sudskih odluka koje su u tom postupku donete. Međutim, isti zakon je u članu 126. stav 6. predvideo pravni put i pravno sredstvo za preispitivanje postupka koji prethodi donošenju rešenja o predaji nepokretnosti kroz žalbu na to rešenje. U toj žalbi se mogu iznositi svi razlozi koji se odnose na prethodni postupak uključujući i rešenje o dosuđenju kao i sam postupak javnog nadmetanja. Otuda je pravilan stav nižestepenih sudova da se u posebnoj parnici ne može isticati zahtev za ništavost rešenja koja su doneta u postupku prodaje nepokretnosti, odnosno sudskih odluka. Član 103. ZOO, na čijoj primeni je tužilac insistirao u parnici, a i u reviziji, reguliše pitanje ništavosti ugovora koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, dakle, odnosi se na ništavost pravnog posla, a u to ne spadaju sudske odluke. Odluka suda može se preispitivati samo u za to propisanom postupku od strane nadležnog suda. Samim tim proizilazi da je pravilna odluka nižestepenih sudova kojom je odbijen tužiočev zahtev da se u parnici utvrđuje ništavost navedenih sudskih rešenja. S obzirom da je tužilac svoje pravo preče kupovine mogao da ističe u postupku javnog nadmetanja za prodaju nepokretnosti i da je rezultat tog postupka rešenje o dosuđenju, a potom predaja nepokretnosti, kako u konkretnom slučaju tužilac nema ni jedno od tih rešenja u svoju korist, on ne može ni biti vlasnik spornih nepokretnosti, te je i njegov drugopostavljeni zahtev koji se odnosi na utvrđivanje prava svojine, te da mu se nepokretnost preda, neosnovan.
S obzirom ni da se ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
