.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3073/2021
24.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika Albanija, čiji je punomoćnik Sanja Čupić Maljković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1091/21 od 03.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 24.06.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1091/21 od 03.03.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 575/20 od 13.11.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog neosnovanog lišenja slobode isplati tužiocu iznos od 10.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.11.2020. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom posledica prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 220.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka odluke, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada se steknu uslovi za izvršnost pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1091/21 od 03.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 575/20 od 13.11.2020. godine u prvom stavu izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u drugom stavu izreke presude Višeg suda u Beogradu P 575/20 od 13.11.2020. godine, tako što je obavezana tužena da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 204.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Ki 39/13 od 19.04.2013. godine određen je pritvor tužiocu u trajanju od 30 dana, računajući od 18.04.2013. godine kao dana kada je lišen slobode. Pritvor je određen zbog postojanja osnovane sumnje da je, zajedno sa drugim okrivljenim, izvršio krivično delo neovlašćenje proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona, te da bi boravkom na slobodi mogao ometati postupak utičući na ostale okrivljene, ali i zato što postoje posebno teške okolnosti krivičnog dela. Pritvor je više puta produžavan, između ostalog i zato što je tužilac državljanin Albanije i što su sve njegove životne aktivnosti vezane za tu državu, tako da postoji opasnost od bekstva. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 599/17 od 29.09.2017. godine preinačena je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 20/16 od 15.03.2017. godine tako što je tužilac oslobođen od optužbe da je izvršio označeno krivično delo. Rešenjem istog suda Kž 599/17 od 29.09.2017. godine ukinut je pritovr i tužilac je pušten na slobodu. U vreme kada je lišen slobode tužilac je bio u braku i otac deteta starog 7 godina, a njegova supruga nalazila se u trećem mesecu trudnoće. Tokom pritvora tužilac je bio smešten u malu prostoriju, hrana je bila loša, retko je bilo tople vode, a u šetnju je odlazio po nahođenju komandira. Kao Albanac bio je izložen i čestim provokacijama. Suprugu je za sve vreme pritvora video samo tri puta, dok majku i decu uopšte nije video. Po oslobađanju iz pritvora nije mogao da pronađe posao, njegova porodica se raspala, a pošto je živeo u malom mestu svi su znali za njegovo pritvaranje, zbog čega je izvesno vreme po povratku izbegavao kontakte. Tužilac je 22.11.2017. godine podneo Ministarstvu pravde zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode i tim povodom bio obavešten da se radi ostvarivanja svog prava može obratiti nadležnom sudu.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode, u smislu članova 584, 588. i 589. Zakonika o krivičnom postupku.
O visini pravične novčane naknade sudovi su odlučili pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega nisu osnovani navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Duševni bolovi zbog neosnovanog lišenja slobode predstavljaju jedinstveni vid štete za koju se dosuđuje jedan iznos naknade, uz vođenje računa o svim okolnostima slučaja. U ovom slučaju visina naknade određena je uzimanjem u obzir starosti tužioca (rođen ...1985. godine), njegovih porodičnih prilika (oženjen i otac jednog deteta), vrste i težine krivičnog dela koje mu je bilo stvljeno na teret, njegove ranije neosuđivanosti, dužine trajanja pritvora (4 godine, 5 meseci i 11 dana), uslova boravka u pritvoru, odvojenosti od porodice i rasta dece u njegovom odsustvu, kao i odnosa sredine u kojoj živi nakon pritvaranja i puštanja na slobodu.
Dosuđeni iznos naknade, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pružiće tužiocu zadovoljenje za njegove duševne bolove i, suprotno navodima revizije, nije protivan članu 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tužioca za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
