Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Zoran Orelj, advokat iz …, protiv tužene „BB“ AD …, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz …, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1602/18 od 27.02.2019. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1602/18 od 27.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1602/18 od 27.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 389/18 od 18.09.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati 11.141,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2007. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati na ime jednokratne naknade 30 evra u dinarskoj protivvrednosti od 2.447,23 dinara i na ime osiguranja kredita od 38.994,62 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.03.2007. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 10.036,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1602/18 od 27.02.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP. Naime, iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u konkretnom slučaju tužbeni zahtev tužioca je usvojen i utvrđeno da su ništave odredbe člana 8. ugovora kreditu i tužena obavezana da tužiocu isplati ukupno 11.141,32 dinara sa pripadajućom kamatom, bliže navedeno u izreci prvostepene presude, jer tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 0,5% (po Ugovoru o kreditu za kupovinu nepokretnosti uz korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije broj … od 20.03.2007. godine), od iznosa odobrenog kredita, a koji troškovi su tužiocu naplaćeni. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca, kao klijenta naplaćeni, to odluke apelacionih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate, podneta je 21.02.2018. godine, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 11.141,32 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić