Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz s. ... Selo, čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Osnovnog suda u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3688/18 od 29.03.2019. godine, na sednici održanoj 05.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3688/18 od 29.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3688/18 od 29.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 27/18 od 23.04.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 973/17 (raniji broj I 655/05) i to: a) po osnovu razlike zarade i naknade zarade od 01.09.2001. godine do 30.11.2001. godine, iznos od 6.459,73 dinara, kao i za period od 21.10.2002. godine do 27.01.2001. godine, iznos od 13.654,48 dinara, b) na ime regresa za 2001. godinu iznos od 10.150,45 dinara, i regresa za 2002. godinu u iznosu od 15.334,20 dinara, a na sve napred označene iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.10.2003. godine do konačne isplate, v) na ime troškova parničnog postupka iznos od 15.307,84 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.12.2003. godine do konačne isplate, g) na ime troškova izvršnog postupka iznos od 2.160,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.04.2018. godine kao dana presuđenja, dok je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje za veći iznos od dosuđenog iznosa u stavu prvom izreke presude na ime troškova izvršnog postupka, pa do traženog iznosa od 4.980,00 dinara, odnosno za iznos od 2.820,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i za zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka od 2.160,00 dinara počev od 05.05.2005. godine do 22.04.2018. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3688/18 od 29.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su, kao neosnovani, zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Rešenjima Apelacionog suda u Nišu na koja se u reviziji poziva, ukinute su prvostepene presude zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Rešenja Višeg suda u Leskovcu, na koja se revizijom ukazuje, ne odnose se na isti činjenični i pravni osnov kao pobijano rešenje, s obzirom da se odnose na povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim postupcima. Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg 1071/2015, na koju revizija ukazuje, odnosi se na naknadu materijalne štete po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema tada važećim odredbama Zakona o uređenju sudova, a ne na naknadu materijalne štete u parničnom postupku, koja je dosuđena primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i to u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu u kome je izvršni dužnik društveno pravno lice, kao u konkretnom slučaju. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbom podnetom 15.01.2018. godine tužilac je tražio naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 34.078,02 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom što je i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić