Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1175/24 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3296/22 od 06.02.2024. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 3296/22 od 15.03.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju pozivajući se na član 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prvotuženi je podneo odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Postupajući na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da je u konkretnom slučaju revizija izuzetno dozvoljena zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, pa je stoga odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilaca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 21.12.1971. godine Stambeno preduzeće „Novi Sad“ kao prodavac zaključilo je ugovor sa VV, GG rođena ..., DD i ĐĐ o kupoprodaji 36/100 idealnih delova zgrade u ulici ... broj ... u ... koja je sagrađena na parceli broj ..., upisanoj u ZKUL ... KO ..., a koju čini stan broj ..., koji se sastoji od dve sobe, kuhinje, predsoblja, ostave, zatvorenog trema i pomoćnih prostorija za kupoprodajnu cenu u iznosu od 68.600,00 dinara, s tim da je na dan potpisivanja ugovora isplaćen iznos od 13.720,00 dinara, da im je prodavac ujedno dao odgovarajući deo parcele broj .../... i .../... u odgovarajućoj srazmeri na trajno i besplatno korišćenje i dozvolu uknjižbe, pod uslovom da se istovremeno uknjiži i njegovo založno pravo na ostatak duga u iznosu od 54.880,00 dinara sa zabranom otuđenja do potpune isplate duga. Ugovoreno je da je ugovorena kamatna stopa 3%, da se mesečne rate plaćaju prema obračunu finansijske službe prodavca najkasnije do 05.-og u mesecu za tekući mesec, da se anuiteti obračunavaju polugodišnje, a da troškove anutetske službe u visini od 1% od iznosa kredita kupci plaćaju u gotovom na dan potpisivanja ugovora. Dana 09.01.1974. godine sačinjen je aneks ugovora kojim su se kupci obavezali da plate 25% ugovorene kupoprodajne cene od koje su platili 20%, s tim da se na dan potpisivanja aneksa obavezuju da plate još 3.430,00 dinara. Rok otplate im je skraćen na 15 godina.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužioci, na kojima je bio teret dokazivanja u smislu člana 231. stav 1. i 2. ZPP, nisu sa uspehom dokazali da je kupoprodajna cena isplaćena u celosti, te da iz uplatnica priloženih u spisima predmeta proizilazi zaključak da je na ime kupoprodajne cene uplaćen iznos od 52.971,00 dinar od kupoprodajne cene od 68.600,00 dinara, te da nedostaju kamate od 3% prema obračunu finansijske službe prodavca najkasnije do 05.-og u mesecu kao kamate zbog neblagovremene uplate do 05.-og u mesecu, iz čega proizilazi da kupoprodajna cena nije isplaćena u celosti, a tužioci nisu predujmili troškove veštačenja u traženom iznosu usled čega veštačenje nije izvršeno. Tužioci su prekludirani u pogledu predlaganja dokaza veštačenjem na okolnost isplate kupoprodajne cene stana u celosti, jer su taj dokaz predložili nakon donošenja rešenja drugostepenog suda kojim je prethodna prvostepena presuda ukinuta, nezavisno od toga što je sud odredio izvođenje tog dokaza na istom ročištu rešenjem od 11.10.2023. godine, (koje nije stavio van snage). Kako nije bilo moguće utvrditi da li je kupoprodajna cena isplaćena u celosti ili nije, to tužbeni zahtev nije osnovan.

Vrhovni sud nalazi da se ovakva pravna argumentacija ne može prihvatiti kao pravilna.

Nižestepeni sudovi su zaključili da tužioci nisu dokazali da su isplatili kupoprodajnu cenu. Međutim, tužioci su u toku postupka dostavili priznanice o uplati kupoprodajne cene, koje su osporene od strane tuženih. Činjenica je da priznanice postoje, a tuženi na kom je teret dokazivanja, suprotne činjenice nije dokazao.

Imajući u vidu da je prvostepeni sud odredio izvođenje dokaza veštačenjem posle donošenja presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 784/22 od 07.04.2022. godine, kojim je ukinuta prvostepena presuda (osim u delu u kome je odlučeno o zahtevu taksenog obveznika BB, u kom delu je potvrđena) sa konstatacijom da je zaključak prvostepenog suda da tužioci nisu dokazali da je isplaćena kupoprodajna cena u celosti paušalan, te činjenicu da su tužioci uplatili deo troškova veštačenja pre zaključenja glavne rasprave (podnesak od 22.12.2023. godine), to je drugostepeni sud propustio da na osnovu člana 383. stav 4. ZPP postupi i odredi izvođenje ovog dokaza i utvrdi da li je kupoprodajna cena isplaćena u celini ili pretežnom delu, te da li je zahtev za utvrđenje prava svojine tužilaca na nepokretnosti koja je predmet spora osnovan.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će da postupi po primedbama iz ovog rešenja, upotpuniti činjenično stanje i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Sa iznetih razloga ukinuta je drugostepena presuda na osnovu člana 416. stav 2. ZPP i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje na osnovu odredbe člana 383. stav 4. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković