U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Strahinja Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Armand Aleksić, advokat iz ..., radi razvoda braka, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 43/2020 od 30.01.2020. godine, na sednici održanoj 30.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 43/2020 od 30.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Drugi osnovni sud u Beogradu, presudom P2 243/18 od 10.09.2019. godine, razveo je brak zaključen 30.08.2001. godine u ..., evidentiran u matičnoj knjizi venčanih koja se vodi za matično područje ..., Grad ..., pod tekućim brojem ... za 2001. godinu, između tužilje AA rođene AA1, .... godine u ..., od oca VV i majke GG i tuženog BB, rođenog ... godine u ..., od oca DD i majke ĐĐ, na osnovu odredbe člana 41. Porodičnog zakona Republike Srbije (stav prvi izreke). Zajednička deca parničnih stranaka mal. EE, rođena .... godine u ..., ..., mal. ŽŽ, rođena ... godine u ... i mal. ZZ, rođena ... godine u ..., poverena su na brigu, čuvanje i vaspitanje majci, tužilji AA koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo (stav drugi izreke). Uredio je način održavanja ličnih odnosa mal. dece EE, ŽŽ i ZZ i tuženog oca BB, tako što će se viđanje odvijati po dogovoru roditelja, u skladu sa potrebama, željama i mogućnostima mal. dece (stav treći izreke). Delimično je usvojio tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezao tuženog da plaća na ime doprinosa za izdržavanje mal. dece i to mal. EE iznos od 120 evra, mal. ŽŽ iznos od 90 evra i mal. ZZ iznos od 100 evra, ukupno 310 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate za sve troje dece, svakog 01. do 15. u mesecu za tekući mesec, počev od 09.02.2018. godine kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili dok ova obaveza ne bude izmenjena drugom sudskom odlukom, uplatom na tekući račun zakonskom zastupniku mal. dece, majci, tužilji AA (stav četvrti izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu koji se odnosi na izdržavanje mal. dece i to preko dosuđenog iznosa za mal. EE od 120 evra do traženog iznosa od 150 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, preko dosuđenog iznosa za mal. ŽŽ od 90 evra do traženog iznosa od 150 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i preko dosuđenog iznosa za mal. ZZ od 100 evra do traženog iznosa od 150 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, počev od 09.02.2018. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi ili dok ova obaveza ne bude izmenjena drugom sudskom odlukom (stav peti izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog u delu koji se odnosi na izdržavanje mal. dece i to do dosuđenog iznosa za mal. EE od 120 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a od traženog iznosa od 5.000,00 dinara, do dosuđenog iznosa za mal. ŽŽ od 90 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a od traženog iznosa od 5.000,00 dinara, i do dosuđenog iznosa za mal. ZZ od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a od traženog iznosa od 5.000,00 dinara, kao i za period do dosuđenog 09.02.2018. godine kao dana podnošenja tužbe, a od traženog 10.09.2019. godine, kao dana presuđenja (stav šesti izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav sedmi izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž2 43/2020 od 30.01.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 243/18 od 10.09.2019. godine, u stavu četvrtom, šestom i sedmom izreke (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, na koji se zakonski razlog u reviziji ukazuje, pa se u tom delu revizijom ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su se venčali 2001. godine. U braku su dobili tri kćerke. Njihova zajednica života je prestala 2015. godine, dok su deca ostala da žive sa tužiljom. Tuženi nije zaposlen, povremeno radi u ... baveći se građevinskim poslovima. Od imovine ima kuću u ..., porodičnu kuću koju je nasledio u .... kod ..., garsonjeru i oko 1 ha i 60 a zemlje i šume. Tužilac izdaje garsonjeru za 110 evra mesečno. Za komunalne troškove u ... plaća oko 2000,00 dinara, plaća porez za sve nepokretnosti koje poseduje i 700,00 dinara na ime troškova za struju za kuću u ... . Tužilac ima troškove odlaska u ... za vizu, putovanje i za troškove smeštaja. On živi sam i za hranu, odeću i obuću mesečno mu je potrebno oko 300 evra, osim obaveza izdržavanja dece, nema obavezu da izdržava druga lica. Tužilja je po zanimanju ... i ima svoj salon u ... . Od imovine poseduje stan u ..., koji izdaje za 80 evra mesečno. Tužilja je sa vanbračnim suprugom dobila još jedno dete, ćerku II, koja ima ... godine. Tužilja mesečno zarađuje oko 48.000,00 dinara, a njen vanbračni suprug 80.000,00 dinara. Sa vanbračnim suprugom i decom živi kao podstanar u ... i za stan plaćaju 250 evra, a za komunalne troškove 15.000,00 dinara mesečno. Najmlađa ćerka II ide u vrtić koji plaćaju oko 11.000,00 dinara mesečno, dok joj je za hranu, odeću i obuću mesečno potrebno oko 15.000,00 dinara. Mal. EE ima ... godina, ide u ... razred srednje ... škole. Za hranu, odeću i obuću mesečno joj je potrebno oko 25.000,00 dinara, za knjige i školski pribor po 15.000,00 dinara godišnje, ekskurziju 300 evra. Ona ide na dodatne časove ... koji iznose 5-6000,00 dinara mesečno, za kartu za prevoz plaća 1.500,00 dinara i ima troškove za mobilni telefon od 1.000,00 dinara mesečno i za džeparac od 300 – 500,00 dinara dnevno. Mal. ŽŽ ima ... godina, ide u sedmi razred osnovne škole i za hranu, odeću i obuću mesečnoj joj je potrebno 25.000,00 dinara, za knjige 16.000,00 dinara godišnje, za školski pribor 15.000,00 dinara godišnje, za ekskurziju 9.000,00 dinara i za džeparac 100 do 200,00 dinara dnevno. Mal. ZZ ima .. godina i ide u četvrti razred osnovne škole, za hranu, odeću i obuću mesečnoj joj je potrebno 25.000,00 dinara, knjige je dobila besplatno, za školski pribor je potrebno oko 20.000,00 dinara godišnje, za rekreativnu nastavu 24.000,00 dinara, za izlet oko 5.000,00 dinara, za džeparac dobija od 100 do 200,00 dinara dnevno. Trenira kik boks i to plaća 3.000,00 dinara mesečno. Deca parničnih stranaka su zdrava i bez posebnih potreba i niko od njih ne prima dečji dodatak dok mal. II prima dečji dodatak u iznosu od 3.000,00 dinara mesečno. Tuženi je u svom iskazu tvrdio da je za period od maja 2017. godine do maja 2018. godine tužilji za izdržavanje dece dao 3.200 evra, o čemu mu je ona potpisala priznanicu, koju međutim u toku spora nije priložio, te da je on na kući u ... promenio vodomere, plaćao režije, kupio mašinu za sušenje veša, deci kompjuter, kosačicu, drva, telefon za decu, i imao ušteđevinu od 50.000 evra.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su obavezali tuženog da na ime izdržavanja maloletne dece plaća dosuđene novčane iznose prvostepenom presudom.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15), je propisano, da, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Odredbom stava 2. ovog člana, da, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom stava 3. ovog člana, da, mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Polazeći od potreba maloletne dece kao poverilaca izdržavanja, s obzirom na njihov kalendarski uzrast i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, a imajući u vidu da je u obavezi da srazmerno svom imovinskom stanju, zdravstvenim i radnim sposobonostima u skladu sa potrebama maloletne dece doprinosi njihovom izdržavanju, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe člana 154. stav 1, 160, 161. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, kada su obavezali tuženog da plaća na ime doprinosa za izdržavanje maloletne dece i to mal. EE iznos od 120 evra, mal. ŽŽ iznos od 90 evra i mal. ZZ iznos od 100 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti počev od 09.02.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi dok ova obaveza ne bude izmenjena drugom sudskom odlukom.

Nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije kojima se ukazuje da je tuženi u periodu od maja 2017. godine do maja 2018. godine, tužilji dao iznos od 3.200 evra na ime izdržavanja dece i da je 2014. godine doneo u kuću iznos od 50.000 evra i da je to iznos bio namenjen izdržavanju dece. Ovo stoga, što je tuženi kao roditelj dužan da izdržava decu u skladu sa kriterijumima propisani članom 160. Porodičnog zakona i što sporni iznos od 50.000 evra datira 4 godine pre podnošenja tužbe za razvod braka u ovoj parnici 09. februara 2018. godine.

Kako nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, to isto za posledicu nije imalo pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Odredbom člana 207. Porodičnog zakona je propisano, da, o naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud odlučuje po slobodnoj oceni vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Prema tome, pravilna je i odluka nižestepenih sudova da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, s obzirom na to da se u konkretnoj situaciji vodilo računa o razlozima pravičnosti u smislu člana 207. Porodičnog zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić