U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene, imovinsko-pravne i građevinske poslove Opštine Savski Venac od 18.02.1993. godine utvrđeno je pravo na nadziđivanje zgrade u Ulici ... br. .., .. i .. na kp ... KO Beograd V u korist tužene Stambene zadruge kao investitora, radi izgradnje jednog jednosobnog stana, dva dvosobna stana, dva dvoiposobna stana i jednog trosobnog stana. Utvrđeno je i pravo na nadziđivanje zgrade u istoj ulici br .. i .. u korist tužene kao investitora, radi izgradnje četiri dvosobna stana, s tim da je tužena bila u obavezi da pet stambenih jedinica iz navedenog naziđivanja dodeli fizičkim licima, između ostalih i tužiljama. Navedenim rešenjem je predviđeno da će se ovde tužena i tužilje dogovoriti o strukturi i kvadraturi stanova kada se pribavi projektna i tehnička dokumentacija. Investitor je bio u obavezi da najkasnije u roku od godinu dana od pravnosnažnosti rešenja podnese zahtev nadležnom organu za odobrenje izvođenja radova, a radove završi u roku od godinu dana od pravnosnažnosti rešenja o odobravanju izvođenja radova. Nadležni organ Gradske opštine Savski Venac je rešenjem od 25.09.2013. godine konstatovao da prestaje da važi pravnosnažno rešenje od 18.02.1993. godine, i odbijen je zahtev tužilja za utvrđenje punovažnosti tog rešenja. Rešenjem Ministarstva finansija od 08.08.2014. godine poništeno je rešenje od 25.09.2013. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, nakon čega Opština Savski Venac nije donela novo rešenje. Utvrđeno je da su se tužilje kao fizička lica prijavile na konkurs za dodelu stanova, odnosno za ostvarivanje prava na nadziđivanje, koji je raspisala Opština Savski Venac 20.06.1992. godine, da nisu zaključile ugovor sa tuženom stambenom zadrugom u vezi realizacije ostvarenog prava na nadziđivanje, nisu postale članovi zadruge, niti podnele zahtev tuženoj za učlanjenje, a takođe nisu udružile sredstva u zadrugu radi realizacije prava na nadziđivanje. Rešenje Opštine Savski venac od 18.02.1993. godine nije realizovano, nisu doneti urbanistički uslovi i građevinska dozvola. Tužilje su se preko punomoćnika 21.05.2014. godine obratile tuženoj zadruzi zahtevom za rešenje stambenog problema. U ovoj parnici su tražile naknadu štete jer nisu dobile stanove prema rešenju od 18.02.1993. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilja za naknadu štete odbijen kao neosnovan.

U postupku je utvrđeno da tužilje nisu bile u ugovornom odnosu sa tuženom Stambenom zadrugom, nisu postale njeni članovi, niti su udružile sredstva u zadrugu radi realizacije prava na nadziđivanje, po osnovu rešenja Opštine Savski Venac od 18.02.1993. godine. Po osnovu ovog rešenja tužena je kao investitor po konkursu ostvarila pravo na nadziđivanje zgrada uz obavezu da stanove izgradi između ostalog i za tužilje, i to njihovim udruženim sredstvima. Međutim, tužilje nisu zaključile ugovor sa tuženom kojim bi bile regulisana međusobna prava i obaveze povodom nadziđivanja. Zato je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilje po tom osnovu nisu pretrpele štetu, odnosno nisu dokazale uzročno-posledičnu vezu između radnji tužene i štete za koju tvrde da su pretrpele. Zato je tužbeni zahtev tužilja pravilno odbijen, primenom čl. 4. i 11. tada važećeg Zakona o nadziđivanju zgrada i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove, čl. 1., 4., 11., 16. i 17. Zakona o zadrugama i čl. 154. stav 1., 170. stav 1. i 189. Zakona o obligacionim odnosima.

Revizijom tužilja se neosnovano ukazuje da je na međusobni odnos parničnih stranaka trebalo primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na vanugovornu odgovornost za štetu. Međutim, prema odredbi člana 4. tada važećeg Zakona o nadziđivanju zgrada i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove („Službeni glasnik SRS“ 24/88), nadziđivanje je moglo da vrši samo društveno- pravno lice, a fizička lica su samo mogla udružiti sredstva radi sticanja susvojine na stanu, pri čemu je fizičko lice moglo da bude neposredni investitor kod nadziđivanja zgrada samo preko stambene zadruge. Međutim, u situaciji kada tužilje nisu uložile nikakva sredstva u nadziđivanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da po ovom osnovu nisu pretrpele štetu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić