Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem GO Surčin, Uprave gradske opštine, Odeljenje za imovinskopravne, stambene i poslove pravne pomoći broj 465- 57/2017 od 01.03.2017. godine eksproprisana je uz naknadu u korist Republike Srbije za potrebe JP „Putevi Srbije“, kp. br. .. KO ..., radi izgradnje dela autoputa E763 Beograd – Požega, deonica Surčin – Obrenovac. Prema sporazumu o naknadi za eksproprisanu nepokretnost od 17.03.2017. godine tuženi i tužioci su se sporazumeli da za katastarsku parcelu broj .. u površini od 9,014m² se isplati novčana naknada u iznosu od 5.408.400,00 dinara. Visina naknade je određena prema proceni Poreske uprave – Filijale Zemun od 04.05.2016. godine. Međutim, predmetna parcela se u trenutku eksproprijacije prema prostornom planu 9/2008 i 10/2012 nalazila u okviru građevinskog područja u zoni planiranog zemljišta za porodično stanovanje a sada je izgrađeno građevinsko zemljište. Međutim, nije izvršeno sprovođenje tj. upis – promene namene zemljišta u Službi za katastar nepokretnosti pa su tužioci bili u zabludi prilikom zaključivanja sporazuma o naknadi sa tuženim u pogledu namene sporne parcele. Propustom nadležnih organa došlo je do ne sprovođenja promene namene zemljišta u katastru nepokretnosti i utvrđeno je da su tužioci bili u zabludi u pogledu statusa zemljišta jer su smatrali da je katastarska parcela, čiji su bili vlasnici, predstavljala poljoprivredno zemljište a ne građevinsko zemljište i da sporazum o naknadi sa tuženim u pogledu visine naknade ne bi zaključili da su znali pravu namenu pracele. Predmetna parcela je prilikom sklapanja sporazuma o naknadi tretirana kao poljoprivredno zemljište. Naknadnim veštačenjem je utvrđeno da je tržišna vrednost parcele u iznosu od 18.749.120,00 dinara – na dan procene 09.08.2020. godine a koju procenu je izvršio veštak građevinske struke. Parcela je bila u obuhvatu prostornog plana za DO GO Surčin („Službeni list grada Beograda“, broj 10/12) pa je zaključenje pomenutog sporazuma bila obuhvat prostornog područja posebne namene i infrastrukturnog koridora Beograd – Južni jadran, deonica Beograd – Požega sve u cilju izgradnje auto puta „Miloš Veliki“. Tužiocima je isplaćeno ukupno 5.408.400,00 dinara a razlika do pune tržišne cene (18.749,120 dinara je 13.340.720,00 dinara) to je svakom tužiocu iznosilo po 6.670.360,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.01.2023. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilaca pa je poništen sporazum o naknadi broj 465-57/2017 od 17.03.2017. godine zbog postojanja bitne zablude o svojstvu predmeta i obavezali tuženog na isplatu razlike plaćene do pripadajuće naknade za oduzeto građevinsko zemljište u ukupnom iznosu od po 6.670.360,00 dinara.

Pravni osnov za svoju odluku nižestepeni sudovi nalaze u odredbi člana 61. Zakona o obligacionim odnosima imajući u vidu da je u toku postupka utvrđeno da su tužioci bili u zabludi o statusu zemljišta koje je eksproprisano. Smatrali su da se radi o poljoprivrednom, a ne o građevinskom zemljištu shodno članu 113. stav 1. i člana 189. ZOO poništen je naznačeni sporazum a na osnovu člana 41. stav 2, člana 42. st. 1. i 2. Zakona o eksproprijaciji i člana 77. Zakona o javnim putevima i čl. 4, 8, 83. stav 2. i 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji i obavezali su tuženog na isplatu razlike neisplaćene cene za eksproprisanu nepokretnost. Tužiocima je priznata i zakonska zatezna kamata od 19.01.2023. godine shodno odredbi člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilne su odluke nižestepenih sudova.

Pravilno je zaključeno da su tužioci bili u zabludi prilikom sklapanja sporazuma o naknadi a vezano za status zemljišta koje je eksproprisano jer su smatrali da se radi o poljoprivrednom, a ne o građevinskom zemljištu. Neupisivanje statusa zemljišta je greška državnog organa a ne tužilaca. Prilikom sklapanja sporazuma predmetno zemljište je trebalo da bude upisano kao građevinsko zemljište pri čemu bi naknada za isto zemljište bila viša. Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se u ovom slučaju ima primeniti odredba člana 61. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, kao i član 113. istog zakona jer je evidentno da su tužioci prilikom zaključivanja sporazuma o naknadi bili u zabludi o svojstvu predmeta – statusu zemljišta koje je eksproprisano. Prema članu 43. Zakona o eksproprijaciji naknada za eksproprisano zemljište se utvrđuje prema tržišnoj vrednosti te nepokretnosti. Prema članu 113. Zakona o obligacionim odnosima posledice poništaja sporazuma o naknadi za eksproprisano zemljište je restitucija ali ako ona nije moguća isplaćuje se naknada prema cenama u vreme donošenja sudske odluke koja se utvrđuje na osnovu nalaza i mišljenja veštaka odgovarajuće struke. Korisnik eskproprijacije je tuženi, isti je pasivno legitimisan za isplatu tražene naknade koja je utvrđena putem veštaka građevinske struke.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Sporazum jeste zaključen pred organom uprave, ali je to ugovor koji se može pobijati tužbom u slučaju postojanja uslova za to u konkretnom slučaju postojanja zablude od strane tužilaca u pogledu statusa eksproprisanog zemljišta. Drugi navodi revizije se ponavljaju jer su isti isticani i u žalbi koje je drugostepeni sud cenio i iste nije prihvatio a razloge u pogledu toga u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković