.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3118/2021
08.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Gordane Džakula, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“, a.d. Beograd, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Simonović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 555/20 od 14.01.2021. godine, u sednici održanoj 08.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 555/20 od 14.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 555/20 od 14.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P 247/19 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je održan na snazi zaključak javnog izvršitelja Nikole Cvetkovića iz ... I. Ivk. br. 669/16 od 25.05.2016. godine za iznos od 64.345,89 dinara, opredeljen prema pojedinačno navedenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, dok je za iznos od 129,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.04.2016. godine do isplate navedeni zaključak javnog izvršitelja ukinut i u tom delu tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postuka isplati 10.346,40 dinara.
Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 555/20 od 14.01.2021. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u delu stava prvog izreke u kom je održan na snazi zaključak javnog izvršitelja (osim za deo iznosa od 1.387,75 dinara sa zakonskom zateznom kamtom od 21.03.2016. godine do isplate) i u stavu drugom izreke kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je održan na snazi zaključak javnog izvršitelja tako što je za iznos od 1.387,75 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.03.2016. godine do isplate, zaključak javnog izvršitelja ukinut i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu u kom je održan na snazi zaključak javnog izvršitelja, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocu naknade za pružene usluge fiksne i mobilne telefonije po osnovu ugovora zaključenog sa tuženim kao korisnikom, a pravnosnažnom odlukom u pobijanom delu odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Primena materijalnog prava vezana je za konkretnu činjeničnu podlogu, pa nema uslova da se o reviziji odlučuje radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana ili novog tumačenja prava. Tuženi u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji i suprotnom pravnosnažnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi duga u ovoj pravnoj stvari podneta je 23.05.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 64.475,08 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
