.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3133/2021
09.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u pravnoj stvari ADO „Triglav osiguranje“ sa sedištem u Novom Beogradu, protiv AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Šinžar, advokat iz ... radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2490/17 od 05.12.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 2490/17 od 18.01.2019. godine, u sednici održanoj 09.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2490/17 od 05.12.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 2490/17 od 18.01.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2490/17 od 05.12.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 2490/17 od 18.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4116/14 od 26.10.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu po osnovu neisplaćenih premija osiguranja isplati 89.923,90 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom za polisu br. .. počev od 01.11.2009. godine obračunate na iznos od 88.924,40 dinara i za polisu br. .. počev od 13.06.2010. godine na iznos od 999,50 dinara, do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 34.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 2490/17 od 05.12.2018. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 2490/17 od 18.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovan žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana drugostepena odluka o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava – člana 912. i 913. Zakona o obligacionim odnosima kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, po pitanju prestanka ugovora o osiguranju po samom zakonu (u situaciji kada premija osiguranja nije plaćena ni u roku od godinu dana od dospelosti) i stim u vezi obaveze plaćanja dospelih premija osiguranja do momenta prestanka ugovora o osiguranju, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Osim toga, odluke nižestepenih sudova koje su dostavljene uz revizije, a koje se odnose na isti vid tražene naknade štete, ne predstavljaju dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi, s obzirom da nisu dostavljeni dokazi da su u navedenim predmetima odbijeni vanredni pravni lekovi - revizija, izjavljeni protiv pravnosnažnih sudskih odluka kojima je odlučeno na drugačiji način u odnosu na odluku u ovoj pravnoj stvari.
Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa je primenom člana 404. stav1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.12.2011. godine, a vrednost predmeta spora je 89.923,90 dinara.
Imajući u vidu da se radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tužene nedozvoljena.
Iz navedenog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
