.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31363/2023
18.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Zorice Bulajić, Vesne Stanković, Jelice Bojanić Kerkez i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Stevanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2726/23 od 24.08.2023. godine, u sednici održanoj 18.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2726/23 od 24.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2726/23 od 24.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lebanu P 123/23 od 09.05.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati 607.023,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 79.270,24 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2726/23 od 24.08.2023. godine, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP pošto ne postoji potreba razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti novog tumačenja prava, već se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje. Pravnosnažnom presudom obavezana je tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu maline i paradajza na svojoj parceli u opštini Lebane, usled elementarne nepogode - grada dana 06.07.2020. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizlazi iz činjenice da tužena nije postupila u skladu sa članom 11. Zakona o odbrani od grada („Službeni glasnik RS“, broj 54/15), jer je došlo do propusta u preventivnom delovanju organa tužene u cilju smanjenja štete. Vrhovni sud nije prihvatio predlog tužene za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj po članu 404. stav 1. ZPP, budući da razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, koja je u ovom slučaju primenjena. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na izostanak uzročno – posledične veze u konkretnom slučaju, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i odgovornost tužene, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse. Ukazivanje u reviziji na drugačiju odluku Apelacionog suda, ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer odluka o osnovanosti zahteva u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu dozvoljen revizijski razlog.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.01.2023. godine, vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara. Podneskom od 10.04.2023. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 607.02,90 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
