U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Jakšić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za telekomunikacije „BB“ iz ... i umešača na strani tuženog Preduzeća za pružanje usluga i istraživački razvoj u oblasti telekomunikacija „VV“ iz ..., čiji je punomoćnik Gorica Lazić, advokat iz ..., radi povrede autorskih prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca i reviziji umešača izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 47/15 od 14.10.2015. godine, u sednici održanoj 01.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 47/15 od 14.10.2015. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija umešača izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 47/15 od 14.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P4 93/13 od 03.02.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P4 93/13 od 29.07.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda, pa je stavom drugim izreke usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je tuženi povredio autorska prava tužioca, tako što je na internet sajtu www.mondo.rs: 28.01.2012. godine javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, kao autora i autorsko delo – fotografiju “...” saopštio u nepotpunoj formi; 29.01.2013. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, kao autora i autorsko delo - fotografiju „...“ saopštio u nepotpunoj formi; 05.10.2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, kao autora i autorsko delo - fotografiju “...” saopštio u nepotpunoj formi; 14.09.2012. godine neovlašćeno javno saopštio autorsko delo bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, kao autora i autorsko delo - fotografiju „...“ saopštio u nepotpunoj formi, čime je tužiocu naneo neimovinsku štetu. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu plati 45.000,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 03.02.2015. godine do isplate, na ime naknade imovinske štete, zbog povrede autorskog prava, jer je na internet sajtu www.mondo.rs neovlašćeno javno saopštio navedena autorska dela tužioca. Stavom četvrtim izreke delimično je usvojen tužbeni zahte pa je obavezan tuženi da tužiocu plati 120.000,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 03.02.2015. godine do isplate, na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora, učinjene neovlašćenim javnim saopštavanjem autorskih dela tužioca, fotografija “…”, „…“,”…” i „…“, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca, dok je stavom petim izreke delimično odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu po ovom osnovu plati još 57.500,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 03.02.2015. godine do isplate. Stavom šestim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu plati 120.000,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 03.02.2015. godine do isplate, na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora, učinjene neovlašćenim javnim saopštavanjem autorskih dela tužioca, fotografija “…”, „…“,”…” i „…“, u nepotpunoj formi, dok je stavom sedmim izreke delimično odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu po ovom osnovu plati još 57.500,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 03.02.2015. godine do isplate. Stavom osmim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 177.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 47/15 od 14.10.2015. godine, stavom prvim izreke žalbe tužioca, tuženog i umešača su odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, petom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom i šestom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora, plati po 10.000,00 dinara i to za: javno saopštavanje autorskog dela – fotografije tužioca “…” bez naznačenja imena ili pseudonima plati i javno saopštavanje istog dela u nepotpunoj formi, za javno saopštavanje autorskog dela – fotografije tužioca „…“ bez naznačenja imena ili pseudonima i za javno saopštavanje istog dela u nepotpunoj formi, za javno saopštavanje autorskog dela – fotografije tužioca “…” bez naznačenja imena ili pseudonima i za javno saopštavanje istog dela u nepotpunoj formi, te za javno saopštavanje autorskog dela – fotografije tužioca „…“ bez naznačenja imena ili pseudonima i za javno saopštavanje istog dela u nepotpunoj formi, sve sa zakonskom kamatom počev od 03.02.2015. godine do isplate, dok je preko navedenih iznosa, a do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, a za još po 20.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Reviziju je izjavio i umešač, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odlučujući o reviziji tužioca, na čiju štetu je preinačena prvostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ("Sl.glasnik RS" br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilac je autor fotografija „…”, „…“, „…“ i „…“. Navedene fotografije tuženi je neovlašćeno javno saopštio i umnožio na internet portalu www.mondo.rs i to 28.01.2012. godine fotografiju „…”, 29.01.2013. godine fotografiju „…“, 05.10.2012. godine fotografiju „…“, a 14.09.2012. godine fotografiju „…“. Prilikom njihovog objavljivanja tuženi nije označio ime ili pseudonim tužioca, kao autora, a sve fotogrfije su objavljene u nepotpunoj formi, odnosno isečene sa svih strana, na način precizno opisan nižestepenim odlukama. Iz pregleda minimalnih cena fotografija ULPUDUS-a, utvrđeno je da je da svaka od ovih fotografija ima vrednost 50 poena, odnosno 50 evra (1 poen = 1 evro), a da se zbog globalnog korišćenja fotografija u periodu od godinu dana, njihova cena uvećava za 200%.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja Vrhovni kasacioni sud nalazi da sudovi osnovano zaključuju da je tuženi neovlašćenim javnim objavljivanjem autorskih fotografija tužioca, i to u nepotpunoj formi i bez označavanja imena ili pseudonima tužioca, povredio imovinska i moralna prava tužioca, kao autora predmetnih fotografija, pa ima pravo i na novčanu naknadu, koja mu je pobijanom odlukom pravilno dosuđena.

Naime, moralna prava autora, između ostalog čine i pravo na naznačenje imena i pravo na zaštitu integriteta dela. Primenom člana 15. Zakona o autorskom i srodnim pravima (“Sl. glasnik RS” br.104/09, 99/11 i 119/12), tužilac, kao autor, ima isključivo pravo na naznačenje imena, što podrazumeva da, prilikom svakog javnog saopštavanja dela, autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak, budu naznačeni na svakom primerku dela. Pravo na zaštitu integriteta dela regulisano je odredbom člana 17. istog Zakona, po kome autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, a tačkom 2. ovog člana, propisano je da ima pravo da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi. Pri tom, autor ima i isključivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleženje i umnožavanje svog dela u celosti ili delimično, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni, posredni ili neposredni način (član 20. stav 1. Zakona).

U konkretnom slučaju tuženi je bez dozvole tužioca, kao autora, javno objavio navedene fotografije, i to u nepotpunoj formi, odnosno uz njihovo znatno skraćivanje sa svih strana i bez označavanja imena ili pseudonima tužioca, pa sudovi osnovano nalaze da je na ovaj način došlo do povrede moralnih autorskih prava tužioca, zaštićenih članom 15, članom 17. tačka 2. i članom 20. stav 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima, pa tužilac ima pravo na naknadu nematerijalne štete po ovom osnovu.

Visina nematerijalne štete pravilno je određena pobijanom odlukom i to za svaku od fotografija u visini od po 10.000,00 dinara zbog povrede prava na naznačenje imena i po 10.000,00 dinara zbog povrede prava na zaštitu integriteta dela. Prilikom odlučivanja o visini pravične naknade, drugostepeni sud je odlučio uz adekvatnu ocenu značaja povređenog dobra i cilja kome naknada služi, te je vodio računa i da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, a što i suprotne navode revizije tužioca čini neosnovanim.

Tužilac, kao autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog dela, pa mu, u skladu sa odredbom člana 19. Zakona, za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica pripada naknada. Kako tuženi nije tužiocu platio nakanadu za (neovlašćeno) objavljivanje njegovog autorskog dela, to je pobijanom odlukom pravilno obavezan da plati tužiocu ukupno 45.000,00 dinara, u skladu sa pregledom minimalnih cena fotografija ULPUDUS-a, a u okviru postavljenog tužbenog zahteva za naknadu ovog vida imovinske štete.

Na ovaj način, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije umešača, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.04.2013. godine, radi naknade materijalne i nematerijalne štete, zbog povrede autorskog prava, a vrednost dela pravnosnažne presude koji umešač revizijom pobija je 125.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 111,7566 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 1.118,50 evra.

Imajući u vidu izneto, odnosno da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kom vrednost pobijanog dela predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije umešača, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali ne na štetu umešača, odnosno tuženog na čijoj strani je stupio u parnicu kao umešač, pa nalazi da se u konkretnom slučaju revizija umešača ne može smatrati dozvoljenom, ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se po ovom osnovu revizija smatra dozvoljenom samo kada je pobijanom drugostepenom odlukom prvostepena presuda preinačena na štetu strane koja reviziju izjavljuje.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić