.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3142/2019
11.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Savić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Tadić, advokat u ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 813/19 od 25.03.2019. godine, na sednici veća održanoj 11.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 813/19 od 25.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P 68/17 od 29.08.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja po osnovu bračne tekovine stekla pravo susvojine od 27,5% na nepokretnostima izgrađenim na kat. parc. br. ... KO ..., sa pravom korišćenja kat. parc. br. ... KO ... u delu potrebnom za redovnu upotrebu nepokretnosti, i da se obaveže tuženi da tužilji isplati iznos od 5.172.815,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 10.01.2014. godine do isplate; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je po osnovu bračne tekovine tužilja stekla suvlasnički udeo od 27,5% na pokretnim stvarima navedenim u izreci; stavom trećim izreke odbijen je predlog tužilje da se odredi privremena mera zabranom otuđenja i opterećenja nepokretnosti u ... u ul. ... br. ..., na kat. parc. br. .../... i .../..., upisanoj u listu nepokretnosti broj ... KO ...; stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 426.650,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 813/19 od 25.03.2019. godine, donetoj nakon održane rasprave, ukinuta je prvostepena presuda, odbijen tužbeni zahtev i zahtev tužilje za određivanje privremene mere i odlučeno o troškovima postupka, isto kao u prvostepenoj presudi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijske navode kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 4) ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu 407. ZPP, ne može biti razlog za izjavljivanje revizije.
Drugostepeni sud je zakazao raspravu i odlučio o žalbi i tužbenom zahtevu tužilje na osnovu člana 383. stava 4. ZPP jer je za suđenje u ovoj parnici u prvom stepenu, s obzirom na vrednost predmeta spora, stvarno nadležan viši sud, a ne osnovni sud.
Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud, tuženi, kao davalac izdržavanja, i njegov otac pok. VV, kao primalac izdržavanja, zaključili su 25.12.1996. godine ugovor o doživotnom izdržavanju kojim se davalac izdržavanja obavezao da izdržava svoje roditelje VV i AA, a primalac izdržavanja pok. VV se obavezao da davaocu izdržavanja ostavi u nasleđe svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu. Ostavinski postupak iza pok. VV je obustavljen 07.09.2001. godine jer je ostavilac svom svojom nepokretnom imovinom raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Tuženi je nakon smrti pok. VV upisan kao vlasnik nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju na kat. parc. br. ... KO ..., a tužilja kao nosilac prava doživotnog plodouživanja i korišćenja tih nepokretnosti.
Građevinski objekti, kuće i pomoćni objekti na kat. parc. br. ... KO ..., koji su bili predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, su bračna tekovina pok. VV i AA.
Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Lazarevcu P 797/06 od 16.01.2007. godine odbijen je tužbeni zahtev AA protiv BB za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju od 25.12.1996. godine zbog neispunjenja ugovornih obaveza davaoca izdržavanja.
Grad Lazarevac je eksproprisao kat. parc. br. ... KO ... i građevinske objekte na parceli, a tuženom je isplaćena naknada za eksproprijaciju u iznosu od 18.810.237,59 dinara.
Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev je neosnovan jer je pok. VV raspolagao zajedničkom imovinom uz znanje i saglasnost tužilje.
U ovoj parnici primenjuje se Porodični zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/05...6/15) na osnovu člana 357. stava 1. PZ. Pobijanom presudom je primenjen Zakon o braku i porodičnim odnosima (Službeni glasnik SRS", br. 22/80, 11/88, "Službeni glasnik RS", br. 22/93...29/01), ali to nije uticalo na pravilnost i zakonitost presuđenja. Članom 174. stavom 1. PZ propisano je da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Ugovorom o doživotnom izdržavanju od 25.12.1996. godine, koji je i dalje na snazi, ugovoreno je i doživotno izdržavanje u korist tužilje, kao trećeg lica, u smislu člana 198. Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", 46/95...6/15). Tužilja je primala izdržavanje od tuženog na osnovu tog ugovora. Iz navedenog proizlazi da je tužilja znala da je pok. VV predmetnim ugovorom raspolagao njihovom zajedničkom imovinom i da se sa tim saglasila. Za ocenu da li postoji saglasnost oba supružnika za raspolaganje zajedničkom imovinom od strane jednog supružnika, nije potrebna izričita saglasnost drugog supružnika, već je dovoljno da je znao za raspolaganje i da se nije protivio. Shodno navedenom, pok. VV i tužilja su zajedničkom imovinom upravljali zajednički i sporazumno, pa tužilja nema zakonskog osnova da sada prema davaocu izdržavanja, ovde tuženom, zahteva utvrđenje prava svojine po osnovu bračne tekovine.
Neosnovano se revizijom ističe da je tuženi nakon smrti pok. VV protivzakonito postao vlasnik nepokretnosti koja je predmet ugovora s obzirom na to da je izdržavanje ugovoreno i u korist tužilje. Prema članu 198. stavu 1. ZON kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica. Ugovorom o doživotnom izdržavanju od 25.12.1996. godine nije bilo ugovoreno da svojina na nepokretnostima prelazi na tuženog u trenutku smrti tužilje, kao trećeg lica.
Tužilja nije lišena mogućnosti da, u slučaju da tuženi nadalje ne bude ispunjavao ugovorne obaveze iz ugovora o doživotnom izdržavanju, zahteva raskid tog ugovora na osnovu člana 124. ZOO i vraćanje datog na osnovu člana 132. ZOO, što bi u ovoj pravnoj situaciji bila novčana protivvrednost udela tužilje u bračnoj tekovini s obzirom na to da je nepokretnost eksproprisana.
Shodno navedenom Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
