.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3143/2020
01.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u sporu po tužbi tužilaca AA iz ..., BB i VV, obe iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ... koje zastupa punomoćnik Azem Zukorlić, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Tutin čiji je zastupnik Opštinski pravobranilac, radi naknade za zauzeto zemljište, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 38/18 od 09.01.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 38/18 od 09.01.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 38/18 od 09.01.2018. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda Višeg suda u Novom Pazaru P 97/16 od 10.10.2017. godine u stavovima 1 i 3 izreke. U stavu 1. izreke prvostepene presude obavezana je tužena da tužiocima na ime faktički izuzetog zemljišta isplati iznos od 8.882.836,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom 3. izreke obavezana je tužena da tužiocima naknadi parnične troškove.
Protiv drugostepenog presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju. Predložili su da Vrhovni kasacioni sud reviziju odbije kao neosnovanu. Troškove za odgovor nisu tražili.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da revizija nije osnovana.
Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje su razlozi iz odredbe člana 407. ZPP zbog koga se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenim činjenicanma tužioci su u listu nepokretnosti upisani kao vlasnici parcela kp.br. .. kp.br. .. i kp.br. .. u KO ... . Planom generalne regulacije „Tutin“ na delu parcela tužilaca planirano je zemljište za javnu namenu- ulica. Na terenu parcele .. i .. dobijene parcelacijom tužilačkih parcela i deo parcele .. čine ulicu. Parcele su tužiocima izuzete bez sprovedenog postupka eksproprijacije i plaćanja naknade.
Kod ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su sa pozivom na odredbu člana 58. Ustava RS i čl. 153. i 154. ZOO delom usvojili tužbeni zahtev i tužiocima kao naknadu za izuzeto zemljište dosudili iznos od 8.882.836,48 dinara što je tržišna vrednost spornih parcela prema proceni Poreske uprave iz Tutina.
Revizijom se neosnovano ponavljaju žalbeni navodi da su tužioci izvršili parcelaciju svojih parcela radi prodaje te da su sami predvideli put radi pristupa prodatim parcelama i time se odrekli tih delova parcela.
U konkretnom slučaju povređeno je pravo tužilaca na imovinu kao jedno od osnovnih ljudskih prava zaštićeno članom 58. Ustava RS normama međunarodnih konvencija, čiji je Republika Srbija potpisnik. Ustavom je zajemčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Propisano je da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Protokol broj 1, uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u članu 1. garantuje zaštitu imovine. Propisano je da svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine, da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Ove odredbe ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu sa opštim interesima.
U konkretnom slučaju rešenje o eksproprijaciji i određivanju naknade za eksproprisanu imovinu nije doneto. Sama činjenica da su planom detaljne regulacije sporne parcele određene za ulicu ukazuju na to da su iste postale javno dobro u opštoj upotrebi u javnoj svojini jedinice lokalne samouprave. Zbog toga se radi o takozvanoj faktičkoj eksproprijaciji. Tužena je zemljište svojim planskim aktima i faktičkim radnjama na terenu privela odgovarajućoj nameni - ulica u naseljenom mestu, zbog čega tužiocima pripada naknada za oduzeto zemljište koja visina naknade je pravilno utvrđena prema tržišnoj vrednosti u vreme dosuđivanja naknade (član 189. stav 2. ZOO).
Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbio kao neosnovanu.
Predsednik veća-sudija,
dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
