Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branke Dražić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tužene “Komercijalne banke“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Žarko Barišić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 252/18 od 06.02.2020. godine, u sednici održanoj 07.08.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 252/18 od 06.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Subotici Gž 252/18 od 06.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P 875/17 od 24.05.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je ugovorna odredba ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta uz korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije broj .. zaključenog dana 23.10.2009. godine u Subotici između tužene i tužioca i to propisana članom 9. stav 1. a koja glasi da se korisnik kredita obavezuje da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje, na osnovu odluke o tarifama naknada banke, plati banci jednokratnu naknadu u visini od 0,50% od iznosa odobrenog kredita banke, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem za Eur na dan plaćanja je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 16.521,00 dinara, po osnovu neosnovanog plaćanja provizije za obradu kreditnog zahteva i puštanjem kredita u korišćenje po navedenom ugovoru od 23.10.2009. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2009. godine, pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 71.100,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Subotici Gž 252/18 od 06.02.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena i preinačena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka tako što se zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 54.100,00 dinara, do dosuđenog iznosa od 71.100,00 dinara, za iznos od 17.000,00 dinara, odbija. Stavom drugim izreke, žalba tužene se u preostalom delu odbija, a prvostepena presuda u preostalom delu u kom je usvojen tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima potvrđuje. Stavom trećim izreke, zahtev tužene za naknadu troškova u žalbenom postupku u iznosu od 52.000,00 dinara, je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.

Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita, koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i u fiksnom iznosu ili se naplaćuju samo kroz obračun efektivne kamatne stope.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje i isplata, tužba je podneta 11.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 16.521,00 dinar.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, te je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić