Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, bitne činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno je naknada štete zbog pokretanja i vođenja parničnog postupka koji je rezultirao odbačajem tužbe podnete 25.08.2020. godine u okončanom postupku kod Privrednog suda u Požarevcu P 235/2020 i prethodno pokrenutog postupka po predlogu za određivanje privremene mere radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja pre pokretanja parničnog postupka, pravnosnažno odbačenim rešenjem Privrednog apelacionog suda od 16.09.2020. godine. Troškovi postupka po predlogu za određivanje privremene mere su troškovi povodom pokretanja parnice, okončane odbačajem tužbe i odbijanjem zahteva ovde tužioca za naknadu troškova žalbenog i revizijskog postupka, a zahtev za naknadu štete zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja nije ni bio postavljen, te nije ni bilo uslova da se o tom zahtevu odluči ili odvoji postupak, niti se on može naknadio ostvariti mimo zakonom propisane procedure, kojom se drugostepeni sud rukovodio kod odbijanja tužbenog zahteva u ovoj pravnoj stvari.

Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Naime, u sudskoj praksi nije sporno da se o parničnim troškovima kao izdacima učinjenim u toku ili povodom postupka (član 150. stav 1. ZPP) odlučuje u sudskom postupku u kom su troškovi nastali, a da se zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja stranka ili drugi učesnik u postupku može obavezati na naknadu štete oštećenoj stranci, pod uslovom da je takav zahtev postavljen saglasno članu 187. istog zakona. Imajući u vidu da u ovom slučaju nema ni pravnih pitanja koja su od opšteg interesa ili su u interesu ravnopravnosti građana, niti potrebe za novim tumačenjem prava, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je tužbom podnetom 20.12.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 191.350,00 dinara.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena prema članu 479. stav 6. ZPP.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković