Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Đelić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala iz Prokuplja, radi uplate razlike doprinosa za PIO, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 560/19 od 16.05.2019. godine, na sednici održanoj 12.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 560/19 od 16.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 560/19 od 16.05.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 304/18 od 03.12.2018. godine i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Prokuplju, presudom P 304/18 od 03.12.2018. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužilje, tako što je obavezao tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu doprinosa za PIO nadležnom Fondu PIO za period od 21.03.2013. godine do 03.04.2013. godine, po stopi koja bude važila na dan uplate, i to za mart 2013. godine, na iznos od 787,16 dinara i za april 2013. godine, na iznos od 227,21 dinara, u roku od osam dana od dana prijema otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Odbio je prigovor stvarne nenadležnosti suda (stav drugi izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav treći izreke).

Viši sud u Prokuplju, presudom Gž 560/19 od 16.05.2019. godine, odbio je kao neosnovane žalbe tužene i tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prokuplju P 304/18 od 03.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužilje u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), a u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, ocenio da je revizija tužilje izuzetno dozvoljena, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. a u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

Prilikom donošenja odluke o troškovima postupka, prvostepeni sud je zaključio da su doprinosi za zdravstveno i penzijsko invalidsko osiguranje sadržani u novčanoj naknadi, te da je tužilja iste mogla potraživati u postupku u kojem je potraživala i novčanu naknadu, zbog čega je u cilju ekonomičnosti postupka odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilnu odluku prvostepenog suda, da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Međutim, ovakav zaključak nižestepenih sudova ne može se prihvatiti kao pravilan zato što je pogrešno primenjeno materijalno pravo, na koji razlog ovaj sud pazi i po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP, zbog čega je u tom delu činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP je propisano, da, stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove. Odredbom člana 154. stav 1. ZPP, da, sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. O tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje sud ceneći sve okolnosti.

Odredbom člana 156. ZPP je propisano, da, tužilac će da naknadi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ne održava pripremno ročište onda na glavnoj raspravi pre nego što se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.

Prema tome, polazeći od uspeha tužilje u ovoj parnici i citiranih zakonskih odredbi, pogrešan je zaključak nižestepenih sudova da svaka stranka snosi svoje troškove postupka u ovoj parnici.

Ekonomičnost postupka ne može biti osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, kao u konkretnoj situaciji, kada je tužilja uspela u ovoj parnici, odnosno za donošenje odluke da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, a koje je od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke o troškovima postupka, to je ovaj sud ukinuo drugostepenu i prvostepenu presudu u tom delu i vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupajući po primedbama na koje je ukazano ovim rešenjem, radi pravilne primene materijalnog prava, utvrditi relevantne činjenice i doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku o troškovima postupka.

Kako su povodom revizije tužilje, ukinuta drugostepena i prvostepena presuda u pogledu odluke o troškovima postupka, to će o opredeljenim troškovima na ime sastava revizije biti odlučeno u konačnoj odluci, na osnovu odredbe člana 165. stav 4. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 416. stav 2. a u vezi odredbe člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić