Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari predlagača PP „Trnava“ DOO Šid, koga zastupa punomoćnik Nikola Kovačević, advokat iz ... i „Vojvodinašped“ AD špedicija Novi Sad, koju zastupa punomoćnik Dragoljub Martinović, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o revizijama predlagača PP „Trnava“ DOO Šid i protivnika predlagača izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 725/18 od 03.04.2019. godine, u sednici veća od 07.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača PP „Trnava“ DOO Šid izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 725/18 od 03.04.2019. godine.
ODBIJA SE kao neosnovana revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 725/18 od 03.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Šidu R1 3/17 od 22.05.2018. godine, obavezana je Republika Srbija kao korisnik eksproprijacije i administrativnog prenosa da predlagačima PP „Trnava“ DOO Šid i „Vojvodina šped“ AD špedicija Novi Sad kao ranijim sopstvenicima isplati na ime naknade za nekretnine koje se sastoje od poslovnog objekta sagrađenog na kp. broj .. upisane u ZKUL br. .. KO ... ukupne površine 119m² eksproprisanih rešenjem Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambenih i imovinskopravne poslove opštine Šid od 18.05.2005. godine radi izgradnje graničnog prelaza Batrovci kojim rešenjem je izvršen administrativni prenos na kp. broj .. u korist državne svojine Republike Srbije i to: predlagaču PP „Trnava“ DOO Šid na ime naknade za poslovni objekat površine 37,28m² upisane u ZKUL broj .. KO ... isplati iznos od 8.580.000,00 dinara, a predlagaču „Vojvodina šped“ AD špedicija Novi Sad na ime naknade za poslovni objekat površine 48,50m² upisane u ZKUL broj .. KO ... isplati iznos od 11.162.000,00 dinara sve sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 22.05.2018. godine pa do konačne isplate, kao i da predlagačima na ime troškova postupka isplati iznos od po 368.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 725/18 od 03.04.2019. godine, žalbe predlagača i protivnika predlagača su odbijene kao neosnovane, a rešenje Osnovnog suda u Šidu R1 3/17 od 22.05.2018. godine je potvrđeno.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja revizije su blagovremeno izjavili: predlagač PP „Trnava“ DOO Šid zbog pogrešne primene materijalnog prava i protivnik predlagača iz svih zakonom propisanih razloga, a i zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu čl. 408. i 420. stav 6. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija predlagača nedozvoljena, dok je revizija protivnika predlagača neosnovana.

Predlagač PP „Trnava“ DOO Šid je na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti potraživao 108.880,87 evra, a što predstavlja prosečan iznos iz nalaza i mišljenja veštaka koji je vršio procenu nepokretnosti po tri posebna metoda. Na ime pravične naknade predlagaču je pravnosnažnim rešenjem dosuđen iznos od 8.580.000,00 dinara ili oko 72.650 evra, što znači da predlagač u odnosu na svoje potraživanje nije uspeo sa iznosom od 36.230 evra. Zakon o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ broj 25/82 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/2015) je članom 27. stav 2. propisao da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima ako tim zakonom nije drugačije određeno. Zakon o parničnom postupku je članom 403. stav 3. propisao da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Imajući u vidu navedeno, odnosno da je vrednost pobijanog dela ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je revizija predlagača PP „Trnava“ DOO Šid nedozvoljena, pa je kao takva i odbačena stavom prvim izreke ove odluke na osnovu člana 413. ZPP.

Iako je protivnik predlagača predložio da se o njegovoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u skladu sa članom 404. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava, imajući u vidu vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju u odnosu na protivnika predlagača, a koja prelazi iznos od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to je revizija predlagača dozvoljena, pa otuda i nema potrebe da se posebno ocenjuju uslovi za izuzetnu reviziju.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a pozivanje protivnika predlagača na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP zbog nedostatka u obrazloženju drugostepene odluke nisu osnovani, dok pozivanje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem organa uprave od 18.05.2005. godine eksproprisane su radi izgradnje graničnog prelaza Batrovci nepokretnosti predlagača i to poslovni objekti upisani u ZKUL br. .. KO ... . Predlagač PP „Trnava“ DOO Šid je bio vlasnik poslovnog prostora površine 37,28m², dok je predlagač „Vojvodina šped“ AD špedicija Novi Sad bila vlasnik poslovnog prostora površine 48,50m². Istovremeno je izvršen i administrativni prenos zemljišta u korist Republike Srbije. Ovi objekti su srušeni pre pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, a na istom mestu je sagrađen novi poslovni objekat na kome je vlasnik Republika Srbija. S obzirom da u postupku pred organom uprave nije postignut sporazum o naknadi predmet je ustupljen sudu da naknadu odredi u vanparničnom postupku. U cilju utvrđivanja vrednosti navedenih objekata određeno je veštačenje preko Republičkog zavoda za sudska veštačenja AD iz Novog Sada koji je sačinio nalaz i mišljenje. Po tom nalazu, a koji je rađen u tri varijante (tzv. troškovni metod, komparativni metod i prihodni metod), nižestepeni sudovi su utvrdili naknadu kako je to navedeno u njihovim odlukama i to na bazi varijante tzv. troškovnog metoda veštačenja. Suština tog metoda, a kako to navode veštaci je da se pođe od elemenata ranije postojećeg objekta, da se uzmu troškovi gradnje novog takvog objekta, te da se isti koriguju stopom amortizacije kao i da se vodi računa o lokaciji, kvalitetu gradnje, poslovnosti objekta, površini izgrađenosti i tome slično.

Zakon o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95... 106/2016) u članu 41. stav 2. je propisao da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi. Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu ne mogu se prihvatiti tvrdnje protivnika predlagača u reviziji da je naknadu trebalo odrediti pribavljanjem podataka o prometnoj vrednosti takvih objekata od Poreske uprave. Pored toga iz spisa predmeta proizilazi da se prvostepeni sud obratio Poreskoj upravi, Regionalno odeljenje u Šidu za procenu nepokretnosti ali da je taj organ obavestio sud da iz razloga navedenih u aktu od 26. aprila 2017. godine nije u mogućnosti da postupi po nalogu suda. Otuda proizilazi da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da se naknada u konkretnom slučaju mora utvrditi na osnovu tržišne vrednosti objekata u skladu sa pomenutom odredbom zakona, a koja će se utvrditi putem veštačenja od strane veštaka odgovarajuće struke. Osnovna primedba protivnika predlagača u toku postupka a i u reviziji je da veštaci nisu mogli da nalaz sačine polazeći od novog objekta već da su morali da utvrđuju vrednost objekta koji je bio predmet eksproprijacije, a koji je u postupku obezbeđenja dokaza snimljen od strane drugog veštaka građevinske struke odnosno dat je njegov opis. Međutim, iz nalaza veštaka Republičkog zavoda za sudska veštačenja proizilazi da su veštaci upravo i pošli od elaborata za obezbeđenje dokaza o vrednosti nepokretnosti koji je izradio veštak Grčić Milan 2005. godine u varijanti tzv. troškovne metode, odnosno da su imali u vidu kvalitet gradnje objekta, lokaciju, veličinu i drugo što je potrebno da bi se došlo do tržišne vrednosti. Ako se uz sve napred navedeno uzme u obzir i sadržina podneska protivnika predlagača od 21. maja 2018. godine u kojoj se osporava nalaz i mišljenje veštaka, ali se ne predlaže eventualno novo veštačenje niti se nude nekakvi dokazi kojim bi se veštačenje argumentovano pobilo, proizilazi da se navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, zbog čega je i odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća
sudija
Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić