.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3174/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marica Radovanović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6093/19 od 06.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6093/19 od 06.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6093/19 od 06.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7237/18 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade štete plati tužiocu iznos od 1.764.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.02.2019. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na plaćanje zakonske zatezne kamate na iznos od 1.764.000,00 dinara počev od 14.05.2015. godine do 07.02.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da na ime troškova parničnog postupka plati tužiocu iznos od 184.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6093/19 od 06.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7237/18 od 07.02.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u skladu sa članom 404. stav 2. ZPP, nije razmatrao navode revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka.
Posebna revizija se izjavljuje radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U ovom sporu tužilac traži naknadu materijalne štete na zasadu malina, nastale dejstvom elementarne nepogode (grada), koja nije sprečena dejstvom protivgradne zaštite zbog propusta organa tužene da angažuju lica koja vi vršila ispaljivanje protivgradnih raketa.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP da bi se u ovom slučaju dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od sudske prakse u pogledu pasivne legitimacije tužene države, u smislu člana 4. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 111/09 ... 93/12) kojim su organi državne uprave, uz organe autonomne pokrajine i organe jedinica lokalne samouprave, određeni kao subjekti sistema zaštite i spasavanja i člana 11. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 44/14) kojim je u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova stavljeno i vršenje poslova državne uprave koji se odnose na protivgradnu zaštitu, kao i o odgovornosti tužene za štetu u skladu sa članom 172. Zakona o obligacionim odnosima.
S`tim u vezi, na ocenu dozvoljenosti posebne revizije tužene nema značaja njeno pozivanje na odredbu člana 20. tačka 8. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 129/07) kojim je propisano da se opština preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zaštiti životne sredine i zaštiti od elementarnih nepogoda. Nije sporno da su jedinice lokalne samouprave, u smislu člana 4. stav 1. Zakona o vanrednim situacijama subjekti sistema zaštite i spasavanja, ali to ne isključuje odgovornost tužene Republike Srbije, već uspostavlja solidarnu odgovornost države i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa članom 206. Zakona o obligacionim odnosima.
Ne postoji ni potreba tumačenja prava o oslobađanju tužene od odgovornosti u skladu sa članom 177. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zbog dejstva više sile - uzroka koji se nalazio van stvari a čije se dejstvo nije moglo predvideti, izbeći ili otkloniti. Elementarna nepogoda - grad kao vrsta atmosferske padavine, može se predvideti (član 2. stav 1. i 2. Zakona o meteorološkoj i hidrološkoji delatnosti), izbeći ili otkloniti, upravo dejstvom protivgradne zaštite kao dela jedinstvenog sistema zaštite i spasavanja čiju izgradnju obezbeđuju subjekti sistema zaštite iz člana 4. stav 1. Zakona o vanrednim situacijama.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Revizija tužene nije dozvoljena ni po članu 403. stav 3. ZPP jer vrednost predmeta spora pobijanog dela - iznos od 1.764.000,00 dinara (član 28. stav 1. ZPP) očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S`toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
