U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca „B2 Holding Capital“ doo sa sedištem u Beogradu, protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Danijela Bojčić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5706/24 od 13.11.2024. godine, u sednici održanoj 26.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5706/24 od 13.11.2024. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5706/24 od 13.11.2024. godine, koja je doneta nakon održane rasprave, ukinuta je presuda Višeg suda u Beogradu P 580/23 od 29.05.2024. godine; usvojen je tužbeni zahtev tužioca „B2 Holding Capital“ doo sa sedištem u Beogradu, pa je obavezan tuženi AA da tužiocu po osnovu duga isplati po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu od 03.02.2009. godine iznos od 40.329.651,52 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 12.995.980,89 dinara počev od 14.11.2017. godine do isplate, po osnovu aneksa br. 4. ugovora o kreditnoj liniji od 25.02.2009. godine iznos od 19.439.781,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom iznos od 8.451.629,31 dinara počev od 14.11.2017. godine do isplate, po osnovu aneksa broj 5, ugovora o kreditnoj liniji od 03.03.2009. godine iznos od 16.556.861,87 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 7.197.696,28 dinara počev od 14.11.2017. godine do isplate i po osnovu ugovora o kreditu od 23.06.2008. godine iznos od 3.458.123,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 1.522.493,13 dinara počev od 14.11.2017. godine do isplate; obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 400.000,00 dinara i odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje, jer u postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe navedenog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Preduzeće za trgovinu i usluge „AA Company“ do.o.o. Obrenovac, kao korisnik kredita je sa „Banka Intesa“ pravnim prethodnikom tužioca, kao davaocem kredita, zaključilo tri ugovora o kreditu, i to 12.06.2008. godine na iznos od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za koji su zaključeni i aneksi broj 4 i 5 od 25.02.2009. godine i 03.03.2009. godine, sa rokom vraćanja ovog kredita u 120 rata, zatim ugovor od 23.06.2008. godine kojim je odobren kredit od 30.000 evra sa rokom vraćanja od 24 meseca i ugovor o dugoročnom kreditu od 03.02.2009. godine kojim je korisniku kredita odobren kredit u dinarskoj protivvrednosi od 220.000 evra sa rokom vraćanja 108 meseci. Na dan zaključenja navedenih ugovora „Banka Intesa“ je sa tuženim, kao jemcem – platcem, zaključila ugovore o jemstvu kojima se on obavezao da platiti punovažnu i dospelu obavezu dužnika iz navedenih ugovora sa pripadajućim kamatama i troškovima, kao i svih budućih eventualno pripadajućih aneksa navedenih ugovora. Tužilac je 29.12.2015. godine, kao cesionar, sa navedenom bankom, kao cedentom, zaključio ugovor o ustupanju potraživanja iz navedenih ugovora, koji je overen pred javni beležnikom pod UOP 3356/15, a kojim su na njega preneta sva potraživanja banke prema „AA Company“ doo u stečaju po navednim ugovorima o kreditu sa pripadajućim aneksima i ostalim sporednim pravima koja predstavljaju sredstava obezbeđenja navedenih ugovora. Pomenuto preduzeće nije blagovremeno izmirivalo svoje obaveze u vezi sa kreditima, a zbog lošeg poslovanja ovog preduzeća nad njim je otvoren stečajni postupak rešenjem Privrednog suda u Beograu St.br. 3480/2011. Pravom prethodniku tužioca je u tom stečajnom postupku dana 30.01.2012. godine priznato potraživanje iz navedenih ugovora o kreditu koje je samo delimično namireno u stečajnom postupku do zaključenja tog postupka, rešenjem istog suda od 29.01.2018. godine. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko finansijske struke utvrđena je visina glavnog duga sa kamatama – redovnom i zateznom kamatom do dana podnošenja tužbe, sve bliže navedeno u nalazu veštaka.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev primenom odredaba Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o stečaju, bliže navedenim u obraloženju pobijane presude, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se u reviziji ukazuje da tuženi nije zaključio ugovore o jemstu za sve ugovore o kreditu, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi upravo suprotno, da su ugovori o jemstvu zaključeni 03.02.2009. godine, 12.06.2008. godine i 23.06.2008. godine, kada su zaključeni i ugovori o kreditu.

Takođe, neosnovano se u reviziji ukazuje da nije odlučeno o prigovoru zastarelosti potraživanja, s obzirom da je drugostepeni sud u svom obrazloženju cenio pozivanje tuženog na zastarelost potraživanja, pa imajući u vidu dan podnošenja tužbe i dan kada je priznato potraživanje pravnog prethodnika tužioca u stečajnom postupku, primenom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima je ocenio da pootraživanje nije zastarelo. U konkretnom slučaju se ne radi o potraživanju iz ugovora o prometu usluga između pravnih lica, u kom slučaju bi se primenjivao trogodišnji rok zastarelosti iz odredbe člana 374. Zakona o obligacionim odnosima, već o potraživanju iz ugovora o kreditu na koji se primenjuje opšti rok zastarelosti iz člana 371. istog Zakona.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka koje je tražio i opredelio, u smislu člana 154. i člana 155. Zakona o parničnom postupu.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković