Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1569/21 od 30.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba mal.tužioca i ukinuta je ispravljena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da maloletnom tužiocu solidarno isplate naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove 130.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 130.000,00 dinara i za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 130.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu solidarno na ime naknade materijalne štete po osnovu troškova lečenja isplate iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 02.10.2018. godine do 14.05.2021. godine. Stavovima četvrtim i petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove prvostepenog postupka od 106.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate i troškove drugostepenog postupka od 33.300,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u usvajajućem delu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), pa je našao da revizija tuženih delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, dana 16.05.2018. godine u OŠ „DD“ u ..., nakon završetka velikog odmora učenici 3-1 razreda mal.tužilac i mal. ĐĐ, sin ovde tuženih, uputili su se iz školskog dvorišta stepenicama u učionicu koja se nalazi na prvom spratu školske zgrade. Mal.tužilac se stepenicama kretao ispred mal. ĐĐ, koji je želeo da ga obiđe, ali ga je tužilac svojim telom sprečio u tome. Po dolasku u učionicu njih dvojica, na inicijativu mal. ĐĐ, počeli su verbalno da raspravljaju „ko je jači“. ĐĐ je rekao tužiocu da ga gurne, on je odgovorio da ne želi, da bi ga na ponovno pitanje tužilac blago odgurnuo, nakon čega se ĐĐ udaljio par koraka, a zatim tužioca rukama odgurnuo zbog čega je izgubio ravnotežu i pao. Tom prilikom tužilac je zadobio tešku telesnu povredu u vidu preloma desne potkolenice. O tom događaju su odmah obavešene učiteljica 3-1 razreda i školski pedagog. Na osnovu nalaza veštaka specijaliste ortopeda utvrđeno je da je tužilac (rođen 2007. godine) u vreme povređivanja trpeo bolove visokog inteziteta do medicinskog zbrinjavanja, a nakon postavljanja imobilizacije u naredne dve nedelje trpeo je bolove srednjeg inteziteta koji se u toku oporavka postepeno smanjivao. Zbog zadobijenih povreda tužiočeva opšta životna aktivnost umanjena je u procentu od 10% kao posledica nepravilnog zaradstanja preloma potkolenice sa dubokim ožiljcima i skraćenjem povređene potkolenice. Na osnovu nalaza veštaka specijaliste psihijatrije utvrđeno je da je tužilac pretrpeo strah jakog inteziteta koji je trajao sve do dobijanja konačne dijagnoze i zbog mogućeg operativnog lečenja i odvojenosti od roditelja. U narednom periodu trpeo je strah srednjeg inteziteta koji je trajao i nakon skidanja imobilizacije prilikom fizikalnih aktivnosti predloženih od strane ortopeda. U vreme štetnog događaja mal.tužilac je bio u dobrim odnosima sa mal.ĐĐ, a nakon toga prestali su da se druže. Mal.ĐĐ je sa majkom posetio tužioca nakon povređivanja.

Zbog zadobijenih povreda tužilac je propustio da pohađa nastavu do kraja školske godine. Porodica tužioca živi u skromnim uslovima u kući koja nema struju. Njegov otac je po zanimanju ... . Maloletni sin tuženih ĐĐ (rođen 2008. godine) je do štetnog događaja postizao vrlo dobar uspeh u školi, a njegovo vladanje je ocenjeno kao primereno. Na kraju trećeg razreda odlukom odeljenskog veća zbog opisanog događaja izrečena mu je vaspitna mera ukor i smanjena ocena vladanja sa primernog na dobro (3). Tuženi VV je po zanimanju ..., a tužena GG ... . Mal. ĐĐ nema u vlasništvu imovinu veće vrednosti, niti bilo kakve prihode. Protiv njega nije vođen krivični postupak, a u rad sa porodicama povodom štetnog događaja nisu uključeni radnici nadležnog Centra za socijani rad.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 4. ZPP i izveo predložene dokaze koje je cenio u smislu člana 8. ZPP. Drugostepeni sud je primenom člana 169, u vezi sa članovima 165.-168. Zakona o obligacionim odnosima ocenio da je osnovan tužbeni zahtev mal.tužioca, nalazeći da okolnost da se štetni događaj desio u vreme kada su maloletni učesnici tog događaja bili pod nadzorom škole, ne oslobađa odgovornosti roditelja štetnika, s obzirom na to da je navedenim odredbama propisana njihova solidarna odgovornost, zbog čega je neosnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije. Upornost koju je mal.ĐĐ pokazao prilikom pozivanja mal.tužioca da odmere snagu, pozivanjem da ga ovaj gurne da bi zatim on uzvratio jačim intezitetom ne mogu se okarakterisati kao slučaj koji se desio prilikom dečje igre, već je reč o grubosti koju je tom prilikom manifestovao mal.sin tuženih svesno želeći da nadjača tužioca. Imajući u vidu godine života mal.tužioca, posledice sukoba u vidu teškog telesnog povređivanja, a koje će trpeti i u budućnosti, dugotrajno lečenje zbog čega nije bio u mogućnosti da pohađa nastavu do kraja školske godine, loše imovinsko stanje njegovih roditelja, kao i materijalne mogućnosti tuženih, drugostepeni sud je zaključio da razlozi pravičnosti nalažu da umesto štetnika koji je sposoban za rasuđivanje i koji nije u stanju da tu štetu nadoknadi, njegovi roditelji ovde tuženi naknade nematerijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo. Zato je usvojen tužbeni zahtev mal.tužioca i obavezani tuženi da mu isplate traženo novčano potraživanje sa zakonskom zateznom kamatom od dana prvostepenog presuđenja, a u preostalom delu odbijen je zahtev za isplatu kamate od dana nastanka štete.

Po stanovištu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, suprotno navodima revizije, pravilnom ocenom izvedenih dokaza na raspravi u smislu člana 8. ZPP, utvrdio relevantno činjenično stanje i pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o pravu maloletnog tužioca na naknadu nematerijalne štete i odgovornosti tuženih za tako nastalu štetu. Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava u delu odluke o kamati.

Odredbom člana 165. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), propisano je da roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Ako pored roditelja odgovara za štetu i dete, njihova odgovornost je solidarna (član 166. istog zakona).

U odredbi člana 167. ZOO regulisano je da za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu da su nadzor nad maloletnikom vršili na način na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ako za štetu odgovara i maloletnik, odgovornost je solidarna. Dakle, škola snosi odgovornost za bezbednost učenika kako za vreme školskih aktivnosti tako i za vreme takozvanog malog ili velikog odmora, ukoliko ne obori pretpostavku svoje krivice, dokazujući da je nadzor vršila na način koji je bila obavezna svojim aktima koji su u primeni u toj radnoj sredini.

Odredbom člana 168. ZOO predviđena je posebna odgovornost roditelja i to ako dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati u krivicu roditeljima. Odgovornost roditelja za tu štetu proizilazi iz činjenice da su roditelju dužni da svoju decu pravilno vaspitavaju i obrazuju u skladu s svojim mogućnostima, usled čega postoji i njihova odgovornost u situaciji ako su ove svoje obaveze, odnosno dužnosti izvršavali neadekvatno. Dakle, nezavisno od činjenice da je u vreme štetnog događaja maloletno dete bilo pod neposrednim nadzorom škole ili druge ustanove, roditelji maloletnog lica koje je navršilo 7 godina života po pravilima o posebnoj odgovornosti odgovaraju za štetu koju ono prouzrokuje drugima, ali pod uslovom da se postupci maloletnog deteta imaju smatrati posledicom njegovog lošeg vaspitanja, propusta u vaspitanju, odnosno kada je vaspitanje maloletnog deteta od strane roditelja imalo negativan rezulatat u ponašanju maloletnog deteta koje je prouzrokovao štetu drugim licima, a koje se kao takvo može se pripisati u krivicu njegovih roditelja (osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice).

U posebnoj odredbi člana 169. ZOO propisana je odgovornost po osnovu pravičnosti, kao izuzetak od odgovornost za drugog. Prema stavu 1. te odredbe, u slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, obavezati štetnika da naknadi štetu, potpuno ili delimično.

U smislu navedene zakonske odredbe, neodgovorno lice je ono koje nije sposobno za rasuđivanje usled dušene bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili iz drugih razloga, kao i maloletno lice do navršene četrnaeste godine (osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje u smislu člana 160. stav 2. ZOO), a nad kojima je ustanovljena dužnost određenog lica da vodi nadzor na osnovu zakona ili odluke nadležnog organa ili ugovora. U toj situaciji kada pravičnost to zahteva, štetu je u obavezi da nadoknadi neodgovorno lice koju je i prouzrokovalo svojom radnjom, pod uslovom da se tako prouzrokovana šteta ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad faktičkim počiniocem štete (po osnovu odgovornosti za drugoga), posebno imajući u vidu materijalno stanje štetnika i oštećenog.

Prema stavu 2. člana 169. ZOO ako je štetu rouzrokovao maloletnik sposoban za rasuđivanje koji nije u stanju da je naknadi, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje roditelja i oštećenika, obavezati roditelje da naknade štetu, potpuno ili delimično, iako za nju nisu krivi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju i okolnostima nastalog štetnog događaja, za štetu koju je pretrpeo maloletni tužilac odgovoran je maloletni sin tuženih, imajući u vidu njegovu upornost u nastojanju da se izazove fizički kontakt, do koga je i došlo, ali takvim intezitetom da su za tužioca nastupile posledice u vidu teške telesne povrede i dugotrajnog lečenja zbog čega nije bio u mogućnosti da pohađa nastavu do kraja školske godine. Takvo ponašanje se ne može okarakterisati kao slučaj koji se desio prilikom dečje igre, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Zbog toga su neosnovani navodi revizije tuženih da na strani njihovog maloletnog sina ne postoje bilo kakvi oblici društveno neprihvatljivog ponašanja.

Stoga, kako je štetu prouzrokovao maloletni sin tuženih sposoban za rasuđivanje za koju je inače odgovoran, a koji nije u stanju da tu štetu nadoknadi jer nema u vlasništvu imovinu veće vrednosti, niti bilo kakve prihode, to su ispunjeni uslovi za primenu pravila o odgovornosti po osnovu pravičnosti, naročito s obzirom na ocenu materijalnog stanja roditelja (štetnika) i oštećenog. Naime, tuženi nisu dokazali da mal.tužilac ima imovinu veće vrednosti (nepokretnosti, vredne pokretne stvari i novčana sredstva) i da tražena novčana naknada zbog njegovog dobrog imovnog stanja ne predstavlja satisfakciju. Naprotiv, materijalno stanje oštećenog tužioca, kao i njegovih roditelja je takvo da pretrpljenu štetu ne može podneti bez materijalnih poteškoća. S tim u vezi kod utvrđenja da su roditelji maloletnog deteta koje je odgovorno za nastalu štetu ovde tuženi u znatno boljem materijalnom stanju od materijalnog stanja oštećenog tužioca, upućuje da su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi da se izuzetno po osnovu pravičnosti „prebaci“ dužnost naknade štete sa maloletnika na njegove roditelje, bez obzira što oni za štetu nisu krivi.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju odgovornost tuženih roditelja po osnovu pravičnosti je supsidijarna odgovornost za štetu koju je njihov maloletni sin prouzrovovao svojom radnjom, iz kojih razloga je nasuprot navodima revizije pravilan zaključak drugostepenog suda da su ispunjeni zakonski uslovi i razlozi pravičnosti koji nalažu da umesto štetnika, njegovi roditenji naknade nematerijalnu štetu koju je tužilac pretrpeo. Ta odgovornost propisana u posebnoj odredbi člana 169.stav 2. ZOO je izuzetak od odgovornost za drugog, koja je nezavisna od solidarne odgovornosti iz člana 166. ZOO (kada pored roditelja odgovara za štetu i njihovo dete) i solidarne odgovornosti iz člana 167 stava 2. ZOO (kada pored škole koja u vreme štetnog događaja vrši nadzor odgovara i maloletni učenik te škole), kao i odgovornost roditelja po osnovu krivice iz člana 168 ZOO, zbog čega se neosnovano revizijom tuženih osporava pasivna legitimacija tuženih i pogrešna primena materijalnog prava.

Imajući u vidu stepen umanjenja životne aktivnosti, jačinu i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova i straha, po oceni Vrhovnog suda visina te pravične naknade, pravilno je odmerena rukovodeći se kriterijumima iz člana 200. ZOO i u skladu je sa ciljem kome služi naknada nematerijalne štete, te predstavlja pravično i adekvatno obeštećenje za duševne patnje maloletnog tužioca usled povreda koje je pretrpeo.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nakon održane rasprave, drugostepeni sud je prema okolnostima i kriterijumima važećim u vreme presuđenja odlučio o zahtevu za naknadu pretrpljene nematerijalne štete kao i o njenoj visini. Ta naknada nije cena bola koji se trpi i ne predstavlja supstituciju imovinskih vrednosti, već satisfakciju radi uspostavljanja psihičke i emocionalne ravnoteže koja je postojala pre štetnog događaja. Zbog toga su tuženi u obavezi da mal.tužiocu isplate zakonsku zateznu kamatu od dana donošenja drugostepene odluke 30.11.2021. godine do isplate primenom člana 277. ZOO. Sledom iznetog, neosnovano tužilac zahteva isplatu zakonske zatezne kamate za period od dana donošenja prvostepene presude 14.05.2021. godine do 29.11.2021. godine, na šta se osnovano revizijom tuženih ukazuje, usled čega je drugostepena odluka u tom delu preinačena i zahtev maloletnog tužioca odbijen.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke, a primenom člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković