Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3184/2021
01.09.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Katarine Manojlović Andrić i Branke Dražić, članova veća, u parnici mal. tužioca AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Konakov, advokat iz ..., protiv tuženog „GENERALI OSIGURANJE SRBIJA“ ad Beograd iz Novog Beograda, koga zastupa Milica Cicmil, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4374/18 od 02.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 01.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4374/18 od 02.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 4374/18 od 02.03.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Novom Sadu P 3739/18 od 11.10.2018. godine, odbijen je kao neosnovan prigovor mesne nenadležnosti. Drugim stavom izreke tužbeni zahtev je usvojen u celosti. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove zastupanja na ime sastava zahteva za isplatu naknade iz osiguranja od 12.01.2018. godine u iznosu od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2018. godine, pa do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 4374/18 od 02.03.2021. godine, prvim stavom izreke, žalba tuženog je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3739/18 od 11.10.2018. godine preinačena u delu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na troškove sastava zahteva za isplatu naknade iz osiguranja tako što je obavezan tuženi da maloletnom tužiocu na dosuđeni iznos od 6.000,00 dinara za sastav zahteva za isplatu naknade iz osiguranja od 12.01.2018. godine, zakonsku zateznu kamatu isplati počevši od izvršnosti presude (umesto od 27.01.2018. godine) do isplate, dok je odbijen deo tužbenog zahteva kojim maloletni tužilac traži isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnice za period od 27.01.2018. godine do izvršnosti presude. U preostalom delu žalba tuženog je odbijena, a presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3739/18 od 11.10.2018. godine, kao i protiv odluke o troškovima postupka sadržane u drugom stavu navedene drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se shodno članu 404. stav 1. ZPP ista smatra izuzetno dozvoljenom.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 sa izmenama i dopunama, 49/13-US, 74/13-US), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer je odluka u skladu sa sudskom praksom. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. i stavom 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz prvog stava ovog člana (član 33. stav 2. ZPP).

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužbom radi isplate, podnetom dana 08.05.2018. godine, vrednost predmeta spora označena je u visini od 6.000,00 dinara, saglasno čemu je ovaj postupak vođen po pravilima za spor male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP revizija nije dozvoljena, to je primenom člana 413. ZPP ista odbačena kao nedozvoljena drugim stavom izreke ovog rešenja.

Imajući u vidu odluke sadržane u prvom i drugom stavu izreke ovog rešenja, shodno članu 165. stav 1. ZPP, trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.