U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., kao pravnog sledbenika sada pokojne tužilje BB, čiji su punomoćnici Milan Lazić i Dragan Karanović, advokati iz ..., VV i GG, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Saša Milošević, advokat iz ..., DD, čiji je punomoćnik Ivana Šumkarac – Mitrović iz ..., ĐĐ i EE, svih iz ..., kao pravnih sledbenika sada pok. tužilje ŽŽ i ZZ iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Novaković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu, odlučujući o revizijama tužilaca izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7582/15 od 03.10.2016. godine, u sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca AA, DD, ĐĐ, EE i ZZ, svih iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7582/15 od 03.10.2016. godine.

ODBACUJE SE kao neblagovremena revizija tužilaca VV i GG iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7582/15 od 03.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7582/15 od 03.10.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P br.368/14 od 18.06.2015. godine. Tom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud utvrdi da je ništav i bez pravne važnosti ugovor o poklonu zaključen dana 10.11.1945. godine između poklonodavca II i poklonoprimca Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, o poklonu nepokretnog imanja upisanog u A listu ZKUL ... kat. opštine ... parcela ... i to kuće kućni broj … u ulici ... sa kućištem, dvorištem i vrtom u površini od 1704,50 m2, kao i da se pred Republičkim geodetskim zavodom katastar nepokretnosti Savski Venac Beograd izvrši brisanje prava svojine upisane na ovoj kući u korist Republike Srbije i prava korišćenja upisanog u korist Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije a sve upisano u LN ... KO ... ... . Stavom drugim izreke, tužioci su obavezani da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka od 534.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude pa do isplate.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili zajedničku reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji su naveli (uz dostavu ostavinskih rešenja) da je tužilja BB preminula 17.02.2016. godine, a tužilja ŽŽ 05.02.2016. godine, označivši kao njihove pravne sledbenike i tužioce: AA (iza pok. BB), a DD, ĐĐ i EE (iza pok. ŽŽ).

Ispitujući blagovremenost izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija drugo i treće tužilaca VV i GG, izjavljena preko zajedničkog punomoćnika advokata Saše Miloševića nije blagovremena jer je izjavljena posle proteka roka od 30 dana, budući da je primljena u sud 28.02.2017. godine, a da je ovome punomoćniku drugostepena presuda dostavljena 24.01.2017. godine.

Kako se revizija protiv presude donete u drugostepenom postupku može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa ove odluke u smislu člana 394. stav 1. ZPP, ista je odbačena kao neblagovremena i odlučeno je kao u stavu drugom izreke ove odluke na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.125/04, 111/09), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije učinjena ni bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, obzirom da obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca sada pok. II je kao poklonodavac zaključio dana 10.11.1945. godine pismeni ugovor o poklonu sa tadašnjim Centralnim komitetom Komunističke partije Jugoslavije – CK KPJ kao poklonoprimcem, koji je za predmet imao poklon bez naknade nepokretnog imanja tada upisanog u zkul. ... KO ..., parcela ... i to kuća kućnog broja ... u ulici ... sa kućištem, dvorištem i vrtom površine 1704,50 m2. Pobuda – motiv poklonodavca za zaključenje ovog ugovora bila je da se u navedenoj kući formira muzej „…“ u kome bi se čuvala tradicija vezano za odluku o dizanju ustanka od 04. jula 1941. godine. Ugovorom je konstatovano da se nepokretnost poklanja bez ikakvog tereta i bez prava na povraćaj po bilo kom osnovu, te da se ugovorači odriču prava raskida ili prava pobijanja tog ugovora po bilo kom osnovu. Nakon zaključenja ovog ugovora poklonoprimac se upisao u zemljišne knjige kao vlasnik poklonjenih nepokretnosti, na osnovu rešenja Dn br.2631//45, a u kući je formiran muzej „…“, koji je rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture od 17.05.1965. godine dobio svojstvo spomenika kulture. Rešenjem Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda od 29.01.1999. godine ova kuća – muzej je data na korišćenje na neodređeno vreme bez naknade Kompaniji „…“ AD, a u cilju obezbeđivanja uslova za početak rada muzeja „…“, čiji je osnivač „…“ AD, s tim da će ovaj muzej predmetnu nepokretnost koristititi za stalnu postavku „…“ kao i za obavljanje drugih aktivnosti tog muzeja. Zapisnikom o primopredaji od 08.02.2002. godine konstatovana je primopredaja kuće kućni broj ... u …, predstavnicima Kompanije „…“ AD u cilju obezbeđenja uslova za početak rada muzeja „…“ čiji je osnivač ova kompanija. Rešenjem Ministarstva kulture i medija od 15.09.2003. godine, odobreno je osnivanje „…“ sa sedištem u … na toj adresi, da se Fond upiše u registar fondova i da su osnivači ovog fonda „…“ AD iz … i ZZ iz ..., koji ga predstavlja i zastupa, a tačkom 5. je propisano da su ciljevi ovog fonda stalna muzejska postavka „…“, kao i druge promenljive postavke vezane za kulturu, prikupljanje dokumenta, fotografija i druge građe. Rešenjem Ministarstva kulture Republike Srbije iz 2005. godine, izmenjeni su osnivači fonda, tako što je za osnivača fonda, pored prethodnih osnivača, označena i „…” (a da u ostalim delovima rešenja od 15.09.2003. godine ostalo nepromenjeno). Fond „…“ sa sedištem u …, u ulici … broj … brisan je 26.12.2011. godine rešenjem Ministarstva kulture i informisanja i informacionog društva. Tužioci su zakonski naslednici sada pokojnog II preminulog 1955. godine. U zkul ... KO ... u „A“ listu kao zk telo 1 upisana je kuća, dvorište i voćnjak površine 1704,50 m2 na kat. parceli br. ..., a kao zk telo 2 upisana je kuća kućnog broja ..., na ..., a u „B“ listu je navedeno da je zk telo 1, državna svojina vlasništvo Republike Srbije, dok je zk telo 2 društvena svojina korisnika CK KPJ i da kuća kućnog broja ..., ima svojstvo spomenika kulutre. U LN br. ... KO Savski Venac od 06.03.2015. godine, upisan je objekat označen kao spomenik kulture – muzej „…“ u državnoj svojini sa obimom udela 1/1, čiji je nosilac prava svojine Republika Srbija – CK KPJ, koja je upisana i kao nosilac prava korišćenja na zemljištu - kat. parceli … koja je označena kao gradsko građevinsko zemljište površine 16 a 87 m2, koje čini zemljište pod zgradom i drugim objektom i površine 1a, 93 m2, zemljište uz zgradu i drugi objekat površine 5 ari i voćnjak prve klase površine 9 ari 94 m2, na potezu ... . Na osnovu rešenja Službe za katastar nepokretnosti Beograd 2 od 15.11.2013. godine u LN br. ... KO ... je dozvoljen upis Grada Beograda kao korisnika državne svojine RS sa udelom 1/1 i konverzija prava korisnika u pravo javne svojine u korist Grada Beograda na kat. parceli br. .., ukupne površine 16 a 87 m2, a takođe i na zgradi broj ... u ... ulici br. ..., postojećoj na novoj kat. parceli upisanoj u LN ... KO ... upisanoj na CK KPJ sa udelom od 1/1. Republičko javno pravobranilaštvo kao zakonski zastupnik ovde tužene je izjavilo žalbu na ovo rešenje o kome nije odlučeno do okončanja ovog parničnog postupka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je osporeni ugovor o poklonu nepokretnosti zaključen u pismenoj formi između pravnog prethodnika ovde tužilaca II kao poklonodavca, proizveo pravno dejstvo u odnosu na poklonoprimca CK KPJ i da je punovažan, primenom pravnih pravila iz paragrafa 561 Srpskog građanskog zakonika jer ovaj ugovor nije regulisan odredbama Zakona o obligacionim odnosima. Po stanovištu istog suda, osnovna karakteristika ugovora o poklonu je u tome što postoji besplatnost davanja, a bitni elementi ovog ugovora su sporazum ugovorača o predmetu poklona i volja da se poklon učini (animus donandi), odnosno primi. Pobuda (motiv) za zaključenje ugovora je nešto sasvim lično što navodi poklonodavca da poklon učini i zato ulazi u sam osnov ugovora. Sledom toga je zaključio da se zakonski naslednici sada pok. poklonodavca sada ne mogu pozivati na pobudu za zaključenje ugovora o poklonu kao razloga za njegovu ništavost u smislu člana 53. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Cenio je takođe činjenicu da je poklonoprimac u međuvremenu prestao da postoji, zaključivši da je tužena Republika Srbija postala njegov pravni sledbenik po sili zakona, na osnovu člana 13. stav 1. Zakona o finansiranju političkih stranaka („Sl. list SRJ“, br.73/2000...) u vezi sa članom 24. stav 2. noveliranog zakona („Sl. glasnik RS“, br.72/03, 75/03) kojim je predviđeno da imovina koja je bila na upravljanju, korišćenju i raspolaganju između ostalog Saveza komunista Jugoslavije, a koju su činili objekti, poslovni prostor, imovina, kancelarijski materijal postaje svojina Republike Srbije, koja je pritom i upisana kao vlasnik predmetne nepokretnosti u javnim knjigama.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, dodajući da je pismeni ugovor o poklonu nepokretnosti proizveo pravno dejstvo u odnosu na ugovorne strane koje su ga zaključile i realizovale i na osnovu kojeg je (sa datom klauzulom intabulandi) sproveden upis u zemljišne knjige. Zauzeo je stanovište da je reč o poklonu sa nalogom koji je ispoštovan jer je motiv za zaključenje ugovora na strani poklonodavca bio formiranje muzeja „…“ koji je u poklonjenoj kući postojao i radio preko 50 godina, kako za života poklonodavca tako i nakon njegove smrti sve do 1999. godine kada je dat na korišćenje „…“ AD u cilju formiranja muzeja „…“, odnosno u duhu koji ne bi bio suprotan sa motivom poklonodavca, budući da je pravni prethodnik tužilaca II bio direktor lista „…“ pre i nakon Drugog svetskog rata tako da bi korišćenje ove nepokretnosti i dalje bilo vezano za porodicu … . Posebno kada se ima u vidu da je muzej „…“ promenio namenu 1999. godine, u cilju formiranja muzeja „…“ koji je zato i predat na korišćenje „…“ AD, a da iz sudski overenog ugovora od 22.03.2002. godine, čiji je jedan od potpisnika za Kompaniju „…“ AD ujedno i predsednik skupštine kompanije bila JJ, supruga poklonodavca, proizlazi da se ona saglasila sa načinom daljeg korišćenja ove nepokretnosti u svrhu formiranja tog muzeja. Na to ukazuje i osnivanje Fonda „…“, čiji je jedan od osnivača ovde tužilac ZZ, a čiji je cilj bio prikupljanje predmeta i dokumenata za stalnu muzejsku postavku „…“. Sledom toga je zaključio da sve navedeno ukazuje na to da su pravni sledbenici poklonodavca bili uključeni u zbivanja oko pretvaranja muzeja „…“ u muzej „…“, a da činjenica da nakon preduzetih radnji ovaj muzej nije započeo sa radom nije od značaja za punovažnost ugovora o poklonu, već eventualno za zahtev za ispunjenje naloga u javnom interesu, a koje se obaveze u slučaju nedostatka sredstava za izvršenje naloga, poklonoprimac može osloboditi vraćanjem primljenog.

Drugostepeni sud je cenio činjenicu što je u osporenom ugovoru o poklonu kao ugovorna strana na strani poklonoprimca označen CK KPJ koji je organ partije, odnosno političke stranke i pravilno zaključio da to nije od uticaja na punovažnost ovog ugovora budući da iako isti nije pravno perfektan u tom pogledu označenja poklonoprimca, da je isti u potpunosti izvršen i da je proizveo pravno dejstvo a poklonoprimac na osnovu tog ugovora i upisan u zemljišne knjige.

Prihvatajući u potpunosti izloženu pravnu argumentaciju drugostepenog suda, ovaj sud nalazi da nisu osnovani revizijski navodi tužilaca kojima se ponavlja da poklonoprimac nije imao pravnu sposobnost ni u trenutku zaključenja ugovora o poklonu a ni kasnije i da je zato ugovor o poklonu ništav, upravo iz ovih razloga izloženih u pobijanoj odluci, pa ih zato ovaj sud neće ponavljati.

Nisu osnovani revizijski navodi tužilaca da je u pobijanoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo zbog toga što Srpski građanski zakonik nije poznavao različite vrste poklona, pa tako ni ugovor o poklonu sa nalogom, smatrajući da je u konkretnom slučaju reč o ugovoru o poklonu u opštem interesu, u situaciji kada je utvrđeno da je poklonodavac učinio poklon sa motivom da se u poklonjenoj nepokretnosti formira muzej „…“ u kome bi se sačuvala tradicija vezana za dizanje ustanka iz 1941. godine. Naime, iako je tačno da Srpski građanski zakonik (SGZ) nije razlikovao različite vrste poklona, niti propisivao ugovor o poklonu sa nalogom, tu vrstu ugovora o poklonu je propisivao Opšti građanski zakonik (OGZ) pa se u nedostatku važeće zakonske regulative na konkretni slučaj zaključenog ugovora o poklonu iz 1945. godine, primenjuju pravna pravila predratnih građanskih zakonika.

I po stanovištu ovoga suda je reč o ugovoru o poklonu sa nalogom kod kojeg poklonoprimac prima poklon sa nalogom da izvrši neku činidbu, kao što je u konkretnom slučaju formiranjem muzeja koji je postojao preko 50 godina. Ovaj nalog je izvršen od strane poklonoprimca i pravno dejstvo ovog pravnog posla je nastupilo odmah. Pored toga, reč je o realnom ugovoru o poklonu nepokretnosti na osnovu kojeg je odmah realizovana i predaja nepokretnosti koja je predmet poklona i sprovedena uknjižba prava svojine u korist poklonoprimca u zemljišnoj knjizi, pa zato i razlozi pravne sigurnosti dodatno upućuju na poštovanje ovog principa.

Revidenti neosnovano pretenduju na proširenje pojma osnova – kauze određenim motivom za koji ističu da je otpao još 1999. godine (kada je muzej „..“ prestao sa radom i nepokretnost predata „…“ radi formiranja drugog muzeja) i da je zato ugovor o poklonu ništav, kod ovakvog dobročinog ugovora bez naknade. Ovo iz razloga što bi to bilo od pravnog značaja za punovažnost ugovora samo da je reč o nedopuštenoj pobudi a na osnovu člana 53. stavovi 2. i 3. ZOO. Međutim, u konkretnom slučaju namera darežljivosti poklonodavca nije bila podstaknuta nedozvoljenim motivima odnosno nedopuštenom pobudom u smislu člana 51. stav 2. ZOO. Naprotiv, odluka poklonodavca je bila inspirisana pobudom koja je bila dopuštena sa stanovišta pravnih i moralnih imperativa.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu članova 149. stav 1. i 150. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke presude na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić