Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Đilas advokat iz ..., protiv tužene BB banke AD ..., čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 601/2019 od 24.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 601/2019 od 24.04.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 601/2019 od 24.04.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 351/2018 od 27.02.2019. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno je da je ništava odredba člana 5. tačka 1. podtačka 1. Ugovora o gotovinskom kreditu bez valutne klauzule broj .. od 08.05.2014. godine, što je tužena dužna trpeti i priznati, te je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 10.740,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.09.2018. godine pa do isplate, a za isplatu zakonske zatezne kamate počev od 22.09.2018. godine na iznos od 3.900,46 dinara odbijen je tužiočev zahtev. Tužena je obavezana i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.800,00 dinara sa zakonskom zatezom kamatom počev od izvršnosti odluke pa do konačne isplate.

Viši sud u Somboru je presudom Gž 601/2019 OD 24.04.2019. godine delimično usvojio žalbe parničnih stranaka i prvostepenu presudu preinačio u delu kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 10.740,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.09.2018. godine, kao i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je obavezao tuženu da tužiocu isplati iznos od 6.840,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.09.2018. godine pa do isplate kao i iznos od 3.900,46 dinara i da mu pored iznosa od 72.800,00 dinara isplati iznos od još 3.000,00 dinara pod uslovima i na način kao u prvostepenoj odluci, dok je u preostalom pobijenom usvajajućem a nepreinačenom delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka potvrđena prvostepna presuda, a odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/2018 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u intresu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. je propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivnje o posebnoj reviziji tužene. Pobijana presuda ne odstupa od pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita koji je, u vršenju nadležnosti iz člana 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na sednici Građanskog odeljenja od 22.05.2018. godine. Prema tom pravnom stavu, iznos troškova koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita ni jednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. Tužena, iako je na njoj bio teret dokazivanja, nije pružila dokaze da je postupila u skladu sa navedenim pravnim stavom. Zato, ni u slučaju da je dozvoljeno odlučivanje o reviziji tužene u smislu člana 404. ZPP, ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tuženu.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 07.02.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 6.840,00 dinara, koji je unet i u uvod prvostepene presude. Pobijana drugostepena presuda doneta je 24.04.2019. godine.

Članom 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP, prema uspehu u navedenom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić