Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju u odnosu na odluku o glavnoj stvari (dugu) nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga po osnovu ispunjenja ugovorne obaveze nastale izvršenjem komunalnih usluga tužioca. Pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu isplate duga koja potiče iz ugovornog odnosa stranaka. Naime, rešavanje takvih spornih pitanja zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom predmetu. S tim u vezi, tužena uz reviziju nije dostavila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim činjeničim stanjem i pravnim osnovom kao u ovom predmetu.

Pored navedenog, u odnosu na rešenje drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje, posebna revizija nije dozvoljena. Iz pobijanog rešenja proizlazi da se radi o procesnom rešenju, donetom u smislu člana 109.stav 1. ZPP, protiv koga se ne može izjaviti posebna revizija. Ovo stoga, jer je odredbom člana 404. stav 1. propisano da se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a osporeno rešenje je procesnog karaktera i ne proizvodi materijalno-pravno dejstvo u pogledu prava stranaka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena (protiv presude kojom je odlučeno o glavnoj stvari i rešenja sadržanog u pobijanoj presudi kojim je odlučeno o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje).

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Tužbu radi ispunjenja novčanog potraživanja tužilac je podneo 17.07.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 63.404,00 dinara.

Imajući u vidu da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kom, u smislu odredbe člana 479. stav 6. u vezi člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena.

Revizija izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje (sadržano u pobijanoj drugostepenoj presudi), nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, kako je propisano članom 420. stav 2. ZPP. Naime, odredba člana 403 ZPP se odnosi na procesna rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Međutim, u navedeno procesno rešenje ne spada rešenje kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, jer se takvim rešenjem postupak pravnosnažno ne završava. Zbog toga, nije dozvoljena revizija tužene protiv rešenja drugostepenog suda, kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbijanju predloga za vraćanje u pređašnje stanje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković