Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz …, protiv tužene „BB“ AD …, čiji je punomoćnik Veljko Dostanić, advokat iz …, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 698/19 od 23.05.2019. godine, u sednici održanoj 28.11.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 698/19 od 23.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 698/19 od 23.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1451/17 od 04.12.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 8. tačka 1. i 2. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom za kupovinu stambenog objekta osiguranom kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita br. … . Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužiocu plati 11.097,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 17.04.2018. godine do isplate, kao i 10.319,89 dinara, a stavom četvrtim izreke obavezana je da mu plati 76.820,58 dinara sa zakonskom kamatom počev od 17.04.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na dosuđeni iznos od 10.319,89 dinara plati i zakonsku zateznu kamatu počev od 17.04.2018. godine do isplate. Stavom šestim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 103.000,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 698/19 od 23.05.2019. godine, ukinuta je prvostepena odluka u delu odluke o naknadi na ime premije osiguranja (deo stava2. i stava 4. izreke) i odluka o troškovima postupka (stav 6. izreke) i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu, dok je u preostalom pobijanom usvajajućem delu odluke o naknadi troškova obrade kredita (deo stava 2. i 3. izreke), žalba tužene odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, s obzirom da tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, ali je u konkretnom slučaju tužbeni zahtev odbijen jer nije dokazala koji su to stvarni troškovi tužene i na šta se odnose troškovi obrade kredita u visini od 0,5% od iznosa realizovanog kredita, koji su tužiocu naplaćeni. Tužena uz reviziju nije dostavila odluke apelacionih sudova kojima je na drugačiji način odlučeno o istovetnom tužbenom zahtevu, pri čemu treba imati u vidu da i eventualno drugačija odluka ne znači nužno i drugačije pravno shvatanje, s obzirom da odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, u ovoj pravnoj stvari, podneta je 12.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 98.237,47 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić