Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu pravnosnažnu drugostepenu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem teksu ZPP), Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni drugih povreda postupka koje mogu biti razlog za izjaljivanje revizije, dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se ukazuje revizijom ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, katastarska parcela broj .. KO Zaječar predstavlja gradsko građevinsko zemljište, po kulturi jaruga, koja je u svojini tužene Republike Srbije, a na kojoj Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ ima pravo korišćenja (upisano je kao držalac). Tužilja je korisnik susedne katastarske parcele broj .. KO Zaječar, na kojoj se nalazi porodična stambena zgrada u njenom vlasništvu. Pravnom prethodniku tužilje je dat na korišćenje deo katastarske parcele broj .. KO Zaječar, u određenim merama i granicama i to ugovorom o davanju građevinskog zemljišta na korišćenje, koji je zaključen sa Opštinom Zaječar 29.03.1982. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geodetske struke utvrđeno je da se na spornom delu katastarske parcele broj .. KO Zaječar nalaze dve kanalizacione šahte i vodovodna kanalizacija počev od 1973. godine i od tada su tužilja i njeni pravni prethodnici u državini dela sporne parcele radi korišćenja svoje nepokrtnosti, u merama i granicama opisanim u nalazu ovog veštaka. Tužilja je 2014. ili 2015. godine radila rekonstrukciju kanalizacione mreže i niko je nije ometao u tome i u korišćenju spornog dela parcele broj .. KO Zaječar. Između stambenog objekta tužilje i susednog stambenog objekta nalazi se pomoćni objekat od tvrdnog materijala koji je pokriven krovom, a uz isti i na zidu stambenog objekta tužilje nalazi se dimnjak i spoljna jedinica klima uređaja koje prelaze na ovu parcelu. Predmetna katastarska parcela nije obuhvaćena Zaključkom o usvajanju Operativnog plana odbrane od poplava voda II reda na teritoriji Grada Zaječara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je tužilja po osnovu održaja postala vlasnik na delu katastarske parcele broj .. KO Zaječar u površini od 29 m2, u opredeljenim merama i granicama. Prema stanovištu ovog suda, tužilja je dokazala da su na delu predmetne parcele izgrađeni kanalizacija i šahte koje nesmatano koristi, da ni njoj ni njenim pravnim prethodnicima niko nije osporavao državinu i korišćenje ovog dela parcele, te da ima savesnu državinu spornog dela predmetne parcele u periodu dužem od dvadeset godina (računajući od avgusta 1996. godine kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).

Drugostepeni sud nije prihvatio pravno stanovište i argumentaciju prvostepenog suda, smatrajući da je taj sud pogrešno primenio materijalno pravo jer je propustio da primeni odredbu člana 8. stav 1. Zakona o vodama, u vezi sa odredbama članova 10. stav 1, 16. stav 1. i 17. stav 1. Zakona o javnoj svojini. Prema tim odredbama, koje je drugostepeni sud citirao u pobijanoj presudi, katastarska parcela broj .. KO Zaječar, koja je u javnoj evidenciji o nepokretnostima upisana kao građevisnko zemljište u javnoj svojini – vlasništvo tužene Republike Srbije (korisnika JVP „Srbijavode“), a po kulturi jaruga, predstavlja vodno zemljište prema odrebi člana 8. stav 1. Zakona o vodama i samim tim je dobro od opšteg interesa u javnoj svojini prema odredbi člana 10. stav 1. Zakona o javnoj svojini, na kome se ne može steći pravo svojine održajem. Pored navedenog, stanovište ovog suda je da tužilja nema savesnu državinu što je osnovna pretpostavka za sticanje prava svojine održajem, obrazlažući ovakav činjenično-pravni zaključak činjenicama da su tužilja i njen pravni prethodnik još u vreme zaključenja ugovora o davanju građevinskog zemljišta na korišćenje 29.03.1982. godine znali da im se daje samo na korišćenje deo katastarske parcele broj .. KO Zaječar u određenm merama i granicama, ali ne i sporni deo na koji pretenduje u ovoj parnici, kao i da je još u vreme rekonstrukcije kanalizacije 2014. ili 2015. godine saznala da se katastarska parcela .. KO Zaječar vodi kao jaruga u državnoj svojini, a od 1996. godine do tada nije protekao rok od dvadeset godina za sticanje svojine putem vanrednog održaja, odnosno na osnovu nesmetane savesne državine. Iz tih razloga, drugostepeni sud je usvojio žalbu tužene, preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev.

Vrhovni sud nalazi da je pobijana odluka drugostepenog suda zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju, tužilja zahtev za utvrđenje svojine na spornih 29 m2 parcele br. .. KO Zaječar bazira na navodima tužbe da su ona i njen pravni prethodnik svojinu stekli održajem.

Prema odredbama člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“ br. 29/96 i „Služebni glasnik RS“ br. 115/2005, u daljem tekstu - ZOSPO), savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina (stav 2.), dok savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4.). Članom 30. stavom 1. istog zakona propisano je da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci.

Citiranim zakonskim odredbama regulisano je sticanje prava svojine na nepokretnosti održajem. Održaj je način originarnog sticanja subjektivnih stvarnih prava na osnovu državine određenog kvaliteta i protekom određenog roka. Za sticanje prava svojine održajem potrebna je zakonita i savesna državina nepokretne stvari i protek roka od deset godina (redovni održaj) ili savesna državina nepokretne stvari i protek roka od 20 godina (vanredni održaj). Ovaj zakon u članu 72. bliže određuje zakonitu i savesnu državinu, pa tako propisuje da je zakonita ona državina koja se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. To je državina koja je stečena na osnovu punovovažnog pravnog posla, što u konkretnom slučaju nije bilo ispunjeno jer pravni prethodnik tužilje nije imao punovažan pravni osnov za sticanje sporne površine parcele. Državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna. Nužni uslov za sticanje prava svojine vanrednim održajem je savesnost državine, a nesavesna državina ne može nikada, pa ni protekom vremena da dovede do sticanja prava svojine. Zakon određuje da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i držalac mora biti savestan za sve vreme trajanja održaja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je činjenično-pravni zaključak drugostepenog suda da ni pravni prethodnik tužilje, a potom ni tužilja nisu bili savesni držaoci. Ovo iz razloga što je kod činjenice da sporna parcela predstavlja građevinsko zemljište koje je po kulturi jaruga proizlazi da je pravnom prethodniku tužilje moralo biti poznato da sporna površina ne može da mu se dodeli bez obzira na izgrađenu kanalaziciju i vodovodne šahte i da ne može steći pravo vlasništva na istoj, zbog čega je bio nesavestan držalac, što je tužena dokazala, te stoga nisu ni ispunjeni uslovi propisani članom 28. stav 4. u vezi člana 72. stav 2. ZOSPO za sticanje svojine održajem. Iako je tužilja sa svojim pravnim prethodnikom u državini sporne površine zemljišta od 1982. godine, rok za održaj se u konretnom slučaju računa tek od 04.07.1996. godine kada su stupile na snagu izmene Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa od kada je dozvoljeno sticanje prava svojine putem održaja i na sredstvima u društvenoj svojini, te nisu imali savesnu državinu u periodu dužem od 20 godina jer je tužilja prilikom rekonstrukcije kanalizacione mreže u 2014. godini saznala da katastarska parcela .. KO Zaječar vodi kao jaruga u državnoj svojini. Od tada ona zna da ovaj realni deo predmetne parcele nije njen, ali je i pored toga nastavila da ga samovlasno koristi, što upućuje na zaključak da tužilja nije bila savesna u državini dela sporne parcele sve vreme potrebno za održaj. Činjenica da je niko nije ometao u državini dela parcele, kao ni njene pravne prethodnike, ne dovodi do toga da se ona smatra savesnim držaocem dela nepokretnosti koja je u svojini tužene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković