Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1543/19 od 11.09.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici P 309/17 od 18.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu ima mesta odlučivanju o reviziji predviđenoj članom 404. stav 1. ZPP (posebnoj reviziji) radi tumačenja prava po pitanju nasleđa, kao osnova zakonite državine, u slučaju kada ostavilac nije bio zakoniti držalac.

Iz tog razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiljina revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o postojanju bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije izvršena pogrešna ocena dokaza.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž 857/91 od 28.08.1991. godine preinačena je prvostepena presuda i utvrđeno da je tužilac u tom sporu GG po osnovu održaja vlasnik katastarskih parcela ... i ..., obe KO ... i da nema pravnu važnost ugovor o kupoprodaji tih parcela Ov. 318/83 koji je zaključen između tuženih u toj parnici – prodavca DD i kupca ĐĐ. Tužilja je ćerka GG (umro ... 2006. godine), a tuženi su sinovi ĐĐ (umro ... 2001. godine). Pravni prethodnik tužilje se na osnovu navedene presude nije upisao kao vlasnik označenih parcela. Tuženi su rešenjem o nasleđivanju O 181/02 od 02.09.2002. godine oglašeni za naslednike zaostavštine pok. ĐĐ, između ostalog i na spornim parcelama, i u katastru nepokretnosti upisani su kao njihovi suvlasnici sa jednakim udelima. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici O 369/17 od 31.03.2017. godine predmetne parcele su utvrđene kao naknadno pronađena zaostavština pok. GG i na njima je tužilja oglašena za jedinog zakonskog naslednika.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev. Po nalaženju sudova, tuženi su kao zakoniti (na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju) i savesni (nisu znali za spor između pravnih prethodnika stranaka okončan presudom Okružnog suda u Požarevcu) držaoci stekli svojinu na spornim parcelama održajem, u skladu sa članom 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa – protekom roka od 10 godina, računajući od smrti njihovog oca.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu je pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Tuženi nisu zakoniti držaoci spornog zemljišta. Držalac ima zakonitu državinu ako se ona zasniva na pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako je državina pribavljena na zakonom dozvoljeni način, odnosno ako nije manljiva (član 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa). Univerzalni sukcesori (zakonski i testamentalni) sa stanovišta zakonitosti imaju onakvu državinu kakvu je imao njihov ostavilac. To je u skladu sa prirodom univerzalne sukcesije, čija je suština u tome da sledbenik stupa u pravnu situaciju u kakvoj se nalazio ostavilac i u sva njegova prava i obaveze. S toga, univerzalni sukcesori imaju zakonitu državinu samo ako je i njihov ostavilac bio zakoniti držalac.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tuženih nije bio zakoniti držalac spornih nepokretnosti jer je presudom Okružnog suda u Požarevcu Gž 857/91 od 28.08.1991. godine utvrđeno da je bez pravne važnosti ugovor o kupoprodaji Ov. 318/83 kojim je kupio označene parcele. Sada pokojni otac tuženih nije bio ni savestan držalac zato što je po donošenju označene presude znao da je pravni prethodnik tužilje vlasnik predmetnih parcela. Zbog toga se u odnosu na tužene ne može primeniti odredba člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojom je propisan rok od 10 godina za sticanje svojine zakonitim održajem na nepokretnosti.

Prema članu 28. stav 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavesni držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, s tim da vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa. Kod utvrđene činjenice da tuženi nisu znali za spor povodom istih nepokretnosti, vođen između njihovog oca i oca tužilje koji je pravnosnažno okončan navedenom presudom Okružnog suda u Požarevcu, oni su momentom otvaranja nasleđa njihovog oca postali savesni držaoci. Međutim, do dana podnošenja tužbe kojom je pokrenut postupak u ovom sporu (15.03.2017. godine) nije protekao rok od 20 godina, računajući od dana smrti ĐĐ (... 2001. godine), zbog čega tuženi na osnovu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa nisu mogli steći svojinu održajem.

Sledstveno izloženom, sporne parcele predstavljaju zaostavštinu tužiljinog oca, pok. GG, u smislu člana 1. stav 2. Zakona o nasleđivanju s obzirom da je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno njegovo pravo svojine stečeno održajem. Tužilja je nasleđivanjem, u skladu sa članom 36. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i članovima 2, 8. stav 1. i 2. i 9. stav 2. Zakona o nasleđivanju stekla pravo svojine na njima.

Iz navedenih razloga, presude nižestepenih sudova su preinačene u delu kojim je traženo utvrđenje da predmetne parcele predstavljaju zaostavštinu pok. GG i da je tužilja po osnovu nasleđa stekla pravo svojine na njima, i na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

U preostalom delu – u pogledu odluke o tužbenom zahtevu kojim je traženo utvrđenje da rešenje o nasleđivanju Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi – Sudska jedinica u Žagubici O 181/02 nema pravnu važnost u odnosu na sporne nepokretnosti, tužiljina revizija je odbijena jer se u parničnom postupku ne može utvrđivati nevažnost pravnosnažne odluke donete u drugom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u četvrtom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP. Tužilji su, prema uspehu u sporu, dosuđeni troškovi u ukupnom iznosu od 94.300,00 dinara, i to za: sastav tužbe 6.000,00 dinara; sastav žalbe i revizije po 12.000,00 dinara; zastupanje na pet održanih ročišta po 7.500,00 dinara i tri neodržana ročišta po 4.500,00 dinara; sudsku taksu za tužbu i prvostepenu presudu u iznosu od po 1.900,00 dinara; sudsku taksu za reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 5.700,00 dinara. Visina dosuđenih troškova određena je primenom Advokatske tarife i Taksene tarife, u skladu sa označenom vrednošću predmeta spora. Saglasno članu 160. stav 1. ZPP, tuženi su ukupan iznos troškova dužni isplatiti tužilji podeljeno – na jednake delove.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić