.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 31926/2023
18.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Đurica, Mirjane Andrijašević i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavko R. Popivoda, advokat u ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2387/23 od 19.10.2023. godine, u sednici održanoj dana 18.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2387/23 od 19.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2387/23 od 19.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8340/22 od 02.06.2023. godine, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 1.073.600,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.06.2023. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 227.081,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2387/23 od 19.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, a odbijen je i kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa na ime naknade za faktički eksproprisanu nepokretnost, na osnovu utvrđenja da je predmetna parcela broj .../..., površine 88 m2 iz lista nepokretnosti broj ... KO ..., koja je u javnoj knjizi uknjižena kao svojina tužioca, u celosti faktički privedena nameni – ulica, saobraćajnica, tako što je asfaltirana i opremljena komunalnom infrastrukturom (elektroenergetska, vodovodna i kanalizaciona mreža, te gasne i PTT instalacije), sa uličnim osvetljenjem i tablom sa nazivom ulice i kućnim brojevima, čime je tužilac kao vlasnik ne samo deposedovan, već i lišen prava svojine na nepokretnosti, zbog čega tužiocu pripada pravo na naknadu najmanje u visini tržišne vrednosti iste, primenom člana 58. Ustava Republike Srbije i primenom člana 1 stav 1 Protokola uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Cilj posebne revizije nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Navodima revidenta ukazuje se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje (ukazuje se da tuženi ni jednom radnjom, ni faktičkom ni pravnom, tužioca nije uznemirio u posedu zemljišta niti ga je oduzeo) i na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ( sudovi ne utvrđuju ko je predmetne parcele pretvorio u javnu površinu), a takvi revizijski navodi nisu pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Tuženi u reviziji nije ukazao na suprotne odluke i na postojanje različite sudske prakse, niti je dao razloge koji bi ukazali na potrebu za novim tumačenjem prava po pitanju faktičke eksproprijacije, pa je Vrhovni sud, postupajući po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zaključio da u ovoj parnici ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 07.10.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu je 1.073.600,88 dinara, što je dinarska protivvrednost od 9.150,77 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema tome, revizija nije dozvoljena, u smislu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga je na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
